Hladnoća i rizici od srčanog udara

Umerenost je ključ svega.

A kada se dotaknemo teme srčanih bolesnika, to pravilo se posebno mora podvući. Pa, i kada govorimo o vremenskim prilikama – srčanim bolesnicima se preporučuje ograničen boravak na hladnoći.

Boravak u hladnom okruženju zahteva određenu vrstu prilagođavanja kako bi se održala optimalna temperatura za odvijanje fizioloških procesa u granicama normale. Srčanim bolesnicima, i to normalno prilagođavanje, može biti izazov jer, između ostalog, hladnoća povećava brzinu otkucaja srca, „diže“ krvni pritisak, tera srce da više radi i povećava tendenciju zgrušavanja krvi.

Iako je preduzimanje mera opreza tokom boravka na hladnoći savet za sve, to posebno važi za srčane bolesnike. S obzirom na to da hladnoća može dovesti do dramatičnih srčanih problema, poželjno je slediti nekoliko saveta:

  • ograničite izloženost hladnoći
  • ne preterujte s fizičkim aktivnostima
  • pazite da se ne pregrejete
  • vakcinišite se protiv gripa
  • svedite konzumiranje alkohola na minimum
  • ne ignorišite simptome!

Zašto je upravo zima doba godine kad se srčani udar javlja češće, još uvek se istražuje, ali postoje mnoge teorije koje se moguće preklapaju. Jedna od njih uzima u obzir manju količinu dnevnog svetla, što menja hormonsku ravnotežu, a zahvaćeni hormoni, poput kortizola, mogu smanjiti prag osetljivosti na kardiovaskularni događaj.

Istraživanja su takođe pokazala da jutarnji porast krvnog pritiska, koji se javlja kod većine ljudi, može dramatično da poveća rizik od srčanog ili moždanog udara. Stoga stručnjaci savetuju da dan počnete postupnim razbuđivanjem i umerenom aktivnošću uz opuštajuću muziku jer se naš srčani sistem lakše prilagođava sporim i progresivnim promenama, u poređenju s naglim i stresnim promenama kakve donose hladna zimska jutra uz buđenje i spremanje u zadnji čas.

Anksioznost i depresija u vreme praznika takođe su povezane s povišenim rizikom od pojave srčanog i/ili moždanog udara, koji se ipak mogu izbeći ako samo malo više ljubavi i pažnje darujete sami sebi.

Uzimajući u obzir sve rečeno, treba imati na umu da hladnoća deluje stresno na organizam te da za srčane bolesnike potencijalno može biti i životno opasna. Stoga budite umereni u svemu i, koliko je god to moguće, smanjite boravak na hladnoći, a ako se i izlažete, preduzmite sve mere opreza kako biste izbegli moguće posedice.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *