Hrana kao lek

Nekad zaista deluje da se hrani posvećujemo samo kada „zagusti“ ili kada želimo da se čim pre otarasimo viška kilograma pred more.

Svejedno, zahvaljujući boljem razumevanju i prepoznavanju veze između ishrane i zdravlja, raste i interesovanje za tzv. funkcionalnom hranom, koja je zapravo negde na granici između hrane i leka. Na tržištu je dostupan sve veći broj posebno napravljenih prehrambenih proizvoda i dodataka hrani, a činjenica je da se u njih sve više ulaže i veruje.

Vitamini, minerali, fitosteroli i ostali nutritijenti dodaju se mnogim prehrambenim proizvodima, a koji doprinose stanju potpune psihofizičke ravnoteže ljudskog organizma. Takvi proizvodi se nazivaju funkcionalnim jer znatno utiču na smanjenje rizika nastanka bolesti. Iako je to relativno nov pojam u nutricionizmu, za terapijsku mogućnost hrane (dijetoterapiju) zanimao se još Hipokrat, koji je rekao: „Neka hrana bude tvoj lijek”.

Istraživanja ukazuju da je obogaćivanje hrane odgovorno za iskorenjivanje mnogih bolesti, poput rahitisa, uvećanja štitne žlezde, beri-berija…

Najjednostavnije objašnjenje za funkcionalnu hranu glasi: tradicionalna hrana s dodacima koji je čine funkcionalnom. Teško je odrediti čvrste granice između namirnica koje deluju ljekovito i primjenjuju se pri dijetama i industrijskih proizvoda koji se obogaćuju raznim dodacima kako bi poboljšali zdravstveno stanje ili, što je još važnije, deluju u prevenciji različitih oboljenja. Funkcionalna hrana može se podeliti na osnovu učinka na zdravlje pojedinih organa ili pak sistema organa. Vrlo značajan rast beleži skupina namirnica probiotika, prebiotika i antioksidanasa.

Bolesti povezane s neuravnoteženom ishranom i prekomernim unosom hrane vodeći su uzroci smrtnosti u većini razvijenijih zemalja. Među njima su: bolesti srca, moždani udar, povišeni pritisak, šećerna bolest, neke vrste karcinoma… Nutritivni činioci povezuju se i s osteoporozom, opstipacijom, anemijom. Tako je i nužna briga za zdravlje povezana s prehrambenim proizvodima i dodacima prehrani.

Najpoznatije i već dobro prihvaćene funkcionalne namirnice su fermentisani mlečni proizvodi obogaćeni probioticima, kulturom živih mikroorganizama koji pridonose očuvanju zdravlja utičući na crevnu floru i jačanje imuniteta. Zdravlje crevne flore narušava se i nakon uspešne terapije antibioticima ili steroidnim lekovima, i zato je terapijska doza probiotika uvek dobro došla. Što je još važnije, nema straha od predoziranja. I lečenje upalnih bolesti creva danas je nezamislivo bez primene probiotika, pa ih s pravom nazivamo „dobrim bakterijama”.

Što se tiče namirnica za očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema, one najčešće sadrže dodatak omega-3 masnih kiselina, biljnih sterola, soje i koenzima Q10. Drugu skupinu čine one iz kojih su uklonjene zasićene i trans masne kiseline. Među najzastupljenijim proizvodima iz ove kategorije su meki margarinski namazi. To je jedan od odgovora prehrambene industrije na znanstvena istraživanja o uticaju vrste masnoća na zdravlje srca i krvnih žila.

Da se vratimo na početak – proizvodi za regulaciju prekomerne težine oduvek su privlačili veliku pažnju potrošača, stoga se predviđa da će u sledećih pet godina težište biti upravo na njima! Važno je napomenuti da će njihova upotreba služiti samo kao pomoć u redukciji telesne težine. Uglavnom će koristiti osobama koje će istovremeno voditi računa o količini hrane na tanjiru, ali se redovno baviti i fizičkim aktivnostima.

Za podrobnije planiranje jelovnika ostaje nam malo vremena, stoga se traži optimalan obrok, s uravnoteženom merom ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i dovoljnom količinom svih potrebnih vitamina i minerala.