Kad stres postane zalogaj više – zašto jedemo na nervnoj bazi?

Dobro nam je poznato da ne jedemo baš uvek da bismo samo utolili glad. Često se mašimo za vrata od frižidera kada smo emotivno potrešeni, mada neretko i zbog dosade. I scenario je tada (takođe) vrlo poznat, ne samo što se ne osećamo bolje posle tih epizoda, već nam se stvori osećaj krivice jer smo se prejeli.

Sa druge strane, ako sebe počastimo nekom lepom klopom zbog određenog uspeha – nije nužno loša stvar. Sistem nagrade je postojao i postojaće dok je i ljudi. Ali, kada u stresnim situacijama, prva stvar za kojom posegnemo je frižider a ne razmišljanje o prevazilaženju problema koji nas je zadesio, e – to je već druga stvar.

Jesti na nervnoj bazi je kao medicinski, tačnije psihološki problem, poznat kao emotivna glad.

Kako ovaj problem raspoznajemo? Glad se najpre javlja odjednom, i nije rezultat procesa unutar organizma. Ona uglavnom „pogađa“ ne toliko zdrave namirnice ili jela – usled emotivne gladi teško da ćete osetiti instant potrebu za cveklom ili šargarepom, već se poseže za hranom koja stvara trenutni osećaj zadovoljstva. Emotivna glad takođe neće biti zadovoljena pošto osetite da ste puni – što je još jedna, možda i glavna, razlika u odnosu na prirodnu, tačnije fizičku glad.

Stručnjaci i psiholozi preporučuju alternative „napadu“ gladi – prvo popijte veliku čašu vode, možete i dve. Uvek imajte neku voćku koja bi vam podigla šećer (sveže urme, suve šljive itd.) Ako se osećate usamljeno, kućni ljubimac bi možda bio vaš sledeći korak, ali za manje odgovorne poduhvate je super i dobra knjiga. Ukoliko se suočavate sa anksioznošću, šetnja ili stiskanje antistres lopticu – verujte nam na reč, bolje je rešenje od masne, prerađene, slatke hrane!