Kako pomoći bebi da lakše zaspi i bolje spava

Više je faktora na koje možete uticati kako bi vaš mali anđeo što lakše naučio da je noć vreme za mir i spavanje, a ne za igru ili hranjenje. Osnovna ideja kojom bi valjalo da se vodite je – ponašajmo se u skladu sa prirodom čoveka. Naravno da univerzalna pravila ne postoje, jer je svako dete i svaki odrastao čovek jedinstven, ali osnovna načela nam se potvrde, pre ili kasnije.

Tišina ili buka

Vreme pred san nemojte ispunjavati puštanjem glasne muzike, igrom i pevanjem uz istu. Izbegavajte nadglašavanje sa već bučnim TV-om. O uticaju TV-a možete pročitati više u našem tekstu Biće miran k’o bubica. Samo ga stavi pred TV.
Nemojte se nadati da će se dete brzo umiriti posle buke i galame i skliznuti u san brzo i lako. Čak ni odraslima to ne polazi lako od ruke, a oni su svesni da im treba san kako bi sutra funkcionisali, da je vreme za odmor ili slično. Dete treba da oseti da se umiruje, da mu se celo telo opušta. To ne može da postigne uz buku, niti može, kao uz jedan klik dugmeta, da shvati da je vreme za akciju završeno i da je došlo vreme za tišinu.

Tama ili svetlo

Prirodno okruženje za san je mrak. Trebalo bi da se kao roditelji potrudimo da dete naviknemo na san u mračnoj prostoriji. To znači da i oni roditelji koji su navikli da spavaju uz izvor svetla bilo bi dobro da se angažuju i detetu priušte potpuniji odmor i san u mraku. Više o spavanju deteta u mraku možete pročitati u našem tekstu Spava li vaše dete u mraku?
Dva faktora koja idu ruku pod ruku – mrak i tišina, nešto su različiti za dnevni i noćni san. Noćni san trebalo bi dete da vezuje za tišinu i mrak. Za dnevni san poželjno je prostoriju zamračiti, pogotovo ako kroz prozor dopire jako sunce, ali nije poželjno da za dnevni san stvarate mrkli mrak kakav dete okružuje noću. Što se glasova tiče, tokom dnevnog sna, nije poželjno da se muva u kući ne čuje. Mnogo će vam biti praktičnije, a i detetu funkcionalnije, ako dete naviknete na “fini nivo buke” koji možete uvek očekivati od saobraćaja napolju, komšijske dece koja se igraju, razgovora koji vodite sa prijateljima u susednoj prostoriji, zvucima koje proizvodite dok spremate ručak…

Ritam ili neusklađenost

U novim i zbunjujućim okolnostima, u kojima se beba nađe rođenjem, ona će se lakše snaći i osećaće se sigurnije ako prepozna ustaljeni ritam nekih događaja oko nje. To ćete joj omogućiti ako za aktivnosti koje se ponavljaju poštujete sličan redosled, vreme i način rada. Pogotovo u početku nećete znati ni šta, ni kad, ni kako radite. Vremenom primetićete ponavljanja koja sami sprovodite spontano. To spontano će, uglavnom, biti prirodno jer ćete osetiti da bebi određeni način više prija i jer se vi komfornije osećate dok radite nešto baš na taj način.
Lepo mi je jedna fina babica objasnila: “Bebi treba da je sita, suva i sigurna (da se oseti sigurno)”. U građenju tog osećaja sigurnosti pomoćiće vam rituali koje bi bilo dobro da stvorite i sledite. Potrudite se da rituale i tajminge poštujete maksimalno, čak i ako vam je došlo društvo koga ste se uželeli ili ako je pred vama dugo očekivani izlazak u grad. Pravi prijatelj će imati razumevanja što ste polazak odložila za 30 minuta ili što čeka kafu 10 minuta duže. Vaše dete će vam, sigurno, pokazati zahvalnost što poštujete njegovu potrebu za doslednošću. Iskakanje iz poznatih koloseka može učiniti bebu nervoznom, razdražljivom i neposlušnom.

(Ne)umirujuće aktivnosti

U zavisnosti od starosti deteta, različitim aktivnostima ono je sposobno da se bavi. Akcije koje zahtevaju veće angažovanje deteta bilo bi dobro da izbegavate pred san. Na primer, za tek rođenu bebu je prilično zahtevno vežbanje mišića leđa držanjem glavice odignutom od poda, dok leži na stomaku. Za nešto veću bebu to su vežbe koje možete radite kako biste je podstakli da propuzi. Grljenje, maženje, gnjavljenje i ljubljenje deteta uz prevrtanje naglavačke, štipkanje, šljepkanje i slično (kao što to ume da radi tetka koja “Mnogo voli svoje malo prase!”) bilo bi bolje da sačeka naspavano dete, a ne da prethodi uspavljivanju.

Pred san detetu čitajte, listajte knjigu/slikovnicu, pričajte sa njim o dnevnim događajima, planirajte sutrašnji dan, priuštite mu da sluša razgovor ukućana, pustite umirujuću muziku, lagano ga masirajte.
Ako niste do sad čuli, verovatno ćete imati prilike da čujete nekog roditelja kako konstatuje da su predveče bili u dečijoj igraonici – da se dete dobro izmori pred spavanje. Oni krenu sa takvom idejom, ali kada se kući vrate pitaju se šta je detetu, što se više ne umiri, zar nije umorno od svog tog skakanja i trčanja. Pitam se kako se ne sete da i njima samima treba neko vreme da bi se telo umirilo posle, na primer, treninga? Trčanjem, skakanjem mi povećavamo budnost celog tela, a to je ono što nam pred spavanje ne treba, zar ne?

Provetrena prostorija

Svež vazduh bebi tj. detetu prija. Dete voli da boravi napolju. Izvodite ga u prirodu kada god je to moguće. Kada niste u prilici da boravite na otvorenom, detetu priuštite svež vazduh koji dopire kroz otvorene prozore. To slobodno možete činiti i dok dete spava. Nećete ga stavljati baš uz otvoren prozor u olujnoj noći, ali odškrinut prozor uz navečenu zavesu detetu može samo goditi. Ako procenite da to nije najpametnije rešenje, onda nemojte propustiti da sobu pre spavanja provetrite. Ako se dovoljno skoncentrišete, moćićete da primetite da se dete manje okreće, opuštenije leži i mirnije diše.

Sve se uči

Kada beba promeni okruženje posle devet meseci u stomaku na sve oko sebe mora da se navikne i sve što će znati treba da nauči. To što će na neku novost negodovati, ne znači da treba da odustanete pri prvom pokušaju i ne znači da ona odmah zna šta želi a šta ne. Kao što će učiti kako se žvaće i kako hoda tako bi trebalo da se navikne na zdrav odnos prema snu. Uputite je na najbolji način.

Šta ste još primetili da utiče na miran san vašeg deteta?

 

Istaknuta slika: limaoscarjuliet / Foter / CC BY