Koliko je treptanje važno?

Većinu vremena nesvesno, nekad jer se pravimo važni ili želimo da izazovemo određenu reakciju… Da, trepćemo tokom celog dana i to nam je jasno, ali da li ste se ikada zapitali koju uopšte funkciju ono ima u našem životu?

Treptanje je fiziološka funkcija sa svrhom razmazivanja suznog filma po površini oka, a time i vlaženje rožnjače, ali i uklanjanja mikročestica prašine koje padnu na oko, a to je i refleksna zaštita od stranog tela koje se približava oku, zaštita od jarkog svetla, i tako dalje… Bez treptanja površina oka vrlo bi se brzo osušila, a vid gotovo u potpunosti zamutio.Treptanje je najčešće nesvesni refleks koji se prenosi putem trigeminalnog živca. Izaziva ga nadražaj površinskih nerava u rožnjači i konjunktivi zbog isušivanja, mehaničkog nadražaja ili promene topline površine oka. Treptaj nastaje i kao reakcija na jako svetlo.

Možemo da trepćemo i (polu)svesno, najčešće u sklopu mimike lica, kad spada u govor tela i šalje određeni signal okolini. O kompletnom treptaju govorimo kad se kapak skroz zatvori, a o delimičnom kad se kapci ne spoje pri treptanju. Većina treptaja je delimična.

Prosečna osoba trepne od tri do 15 puta tokom jednog minuta, što nam pokazuje koliko može varirati učestalost treptanja od osobe do osobe. Tako se od prosečnog treptanja 15 puta u minuti ono može prorediti na samo pet do osam puta tokom minuta prilikom rada na računaru ili tokom vožnje, ili čak na samo jedan do tri treptaja prilikom obavljanja preciznih radnji (npr. operacija, mikroskopiranje i sl.).

Ako se osoba takvim radnjama bavi nekoliko sati, a danas je rad za računarom praktično svakodnevan, površina oka ne se vlaži suzama na odgovarajući način, pa dolazi do iritacije oka.

Zašto ređe trepćemo prilikom rada na računaru ili tokom vožnje?

Istraživanja ukazuju su da sušenje površine oka ventilatorom pri radu za računarom uopšte nije uticalo na učestalost treptanja. Osobe su i dalje treptale od 20 do 40 posto ređe nego inače. Na osnovi takvih istraživanja izneta je hipoteza da ređe treptanje nije posledica manjih nadražaja površine oka, i posledično ređe potrebe za treptanjem, nego centralne kortikalne supresije – vizualno zahtevni zadaci, potreba za preciznim praćenjem…

Prilikom treptanja razmazuje se suzni film po površini oka, koji neposredno nakon ponovnog otvaranja oka još nije u potpunosti pravilan i gladak, nego postaje tek nakon oko pet do sedam sekundi. Do tada vid nije idealan, a desetak sekundi od stvaranja idealno pravilnog suznog filma on se isušuje i puca, pa vid opet postaje mutan.

Stoga osobe s poremećajem suznog filma (“suvo oko”), zavisno od treptanja, imaju bitno veće oscilacije vidne oštrine nego ostali. Vrlo često dolaze na pregled jer smatraju da im naočare nisu dobre. Ali, ako je vid u načelu dobar na početku čitanja, rada na računaru ili gledanja televizora, a potom se muti, reč je o mutnom vidu zbog smanjene učestalosti treptanja, a ne loših naočara.

Površina oka mora da se odgovarajuće vlaži suzama. Ako se to ne dešava, dolazi do poremećaja kog nazivamo suvo oko, pri čemu se najčešće misli na smanjeno lučenje suza, a zaboravlja na samu važnost treptanja za razmazivanje suza po površini oka

Suze mogu potpuno odgovarati po sastavu i količini, ali ako se treptanjem dovoljno često ne raspoređuju po oku, površina oka se isušuje i javlja se simptom suvog oka – osećaj peckanja, peska u očima, ali i refleksnog suženja zbog iritacije površine oka.

Još jedna važna funkcija treptanja je pumpanje masti iz žlezda na površinu oka u suzni film. Suze nisu samo voda koja se luči u suznoj žlezdi. Masni deo suznog filma presudan je za sprečavanje isušivanja vodene komponente i prelivanja suze. Kad ređe trepćemo, na površinu oka pumpa se manje masti, pa nastaje najčešći simptom ređeg treptanja kod mlađih osoba – suženje.

Kako preventirati probleme koje nedovoljno treptanje može da izazove?

Svesno češće treptanje gotovo je nemoguće, iako mnogi lekari to preporučuju. Nakon nekog vremena svi mi na to jednostavno zaboravimo, jer je treptanje ipak u osnovi nesvesna radnja. Stoga je potrebno što više prilagoditi uslove u našoj okolini:

povremeno blago izmasirati zatvorene oči kružnim pokretima dlanom – time se istiskuju lipidi iz žlezda u kapcima, što smanjuje isparavanje suza i suženje oka;

ako ništa drugo ne pomaže, povremeno stavljati veštačke suze koje rehidriraju površinu oka;

smanjiti strujanje vazduha – ventilator na radnom mestu ili u vozilu nikako ne usmeravati prema očima;

izbegavati prostore sa suvim vazduhom (klimatizacija) ako je ikako moguće, jer to dodatno isušuje površinu oka;

ako se nose meke kontaktna sočiva, a javljaju se simptomi iritacije, probajte da pređete na one sa manjim procentom vode koje će površinu oka manje isušivati.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *