Kome se savetuju preventivni ginekološki pregledi?

Preventivni ginekološki pregledi se obavljaju kod zdravih žena; žena koje nemaju subjektivnih tegoba, sa ciljem otkrivanja eventualnih oboljenja u ranom stadijumu. Ovakvi prgledi rade se jednom  godišnje, a ako postoji potreba i češće.

KADA TREBA POČETI SA PREVENTIVNIM GINEKOLOŠKIM PREGLEDIMA?

Savetuje se da prvi ginekološki pregled bude obavljen najkasnije godinu dana nakon započinjanja seksualne aktivnosti.

ŠTA OBUHVATA GINEKOLOŠKI PREGLED?

Preventivni ginekološki pregled podrazumeva uzimanje brisa za citološku analizu (PAP test), a ako postoji potreba i drugih briseva (bakterioloških, mikoloških ili briseva na Hlamidiju, Mikoplazmu i Ureaplazmu, na HPV virus), zatim kolposkopski pregled (pregled grlića materice pod mikroskopskim uveličanjem i premazivanje istog određenim rastvorima), palpatorni ginekološki pregled i konačno ultrazvučni pregled male karlice.

ŠTA SE MOŽE OTKRITI PAP TESTOM?

U pitanju je skrining test. PAP bris nije dijagnostički test . Bris se uzima sa dva mesta: sa grlića materice  i iz cervikalnog kanala. Razmaže se na predmetno staklo i nakon odgovarajuće pripreme  posmatra se pod mikroskopom. Traže se atipične, izmenjene ćelije, u cilju ranog otkrivanja premalignih ili malignih promena na epitelu grlića materice.

ŠTA ZNAČI ‘LOŠ’ PAP TEST?

U praksi se najčešće srećemo sa PAP III gr, kao patološkim nalazom. Treća grupa znači sa su viđene ćelije  izmenjenog izgleda. Taj nalaz ne mora obavezno biti povezan sa premalignim lezijama. Ugavnom je posledica neke infekcije (bakterijske ili virusne), što se naknadno otkrije odgovarajućim analizama.  Ipak može ukazati i na postojanje CIN promena (cervikalna intraepitelna lezija), graduisana od 1-3. Svaki nalaz PAP III gr, zahteva dalje ispitivanje prema indikaciji ginekologa, koje nekada moži ići i u pravcu invazivne dijagnostike, odnosno uzimanja isečka  tkiva grlića materice  i histopatološka analiza (biopsija grlića materice).

ŠTA SE MOŽE OTKRITI ULTRAZVUČNIM PREGLEDOM?

Ultrazvučnim pregledom u ginekologiji dobijamo informaciju o morfologiji (izgledu) organa male karlice, i ovim pregledom se mogu otkriti veliki broj stanja i oboljenja u ginekologiji. Navešćemo najčešte: miomi materice različitih lokacija, endometrijalni polipi, promene na jajnicima (ciste, tumori) i jajovodima, kao i trudnoća u ranom stadijumu.

ŠTA SU MIOMI?

Miomi su promene nastale umnožavanjem glatke muskulature materice. Lokalizovani su na zidu ili u zidu materice, uglavnom benigne prirode. Razlikuju se po veličini i lokalizaciji, a svoj značaj dobijaju ukoliko svojom veličinom ili mestom na kom se nalaze izazivaju neke druge probleme (neregularna krvarenja, bolove, nemogućnost začeća i sl.).

DA LI SE SVAKI MIOM OPERIŠE?

Ne, nije potrebno svaki miom operisati. Miomi se operišu ako svojom veličinom urožavaju fukciju okolnih organa male karlice. Ponekad je potrebno operisati i veoma male miome, ako se nalaze na takvom mestu da svojim prisustvom izazivaju nekontrolisana materična krvarenja.

NA KOJI NAČIN SE OPERIŠU MIOMI?

Operacija kojom se odstranjuje miom sa materice zove se miomektomija i može se izvoditi u formi klasične miomektomije, kada se pravi rez na prednjem trbušnom zidu, ili u formi laparoskopske miomektomije koja predstavlja minimalno invazivnu operativnu metodu. Tom prilikom se na prednjem trbušnom zidu prave tri mala otvora veličine oko 1 cm, kroz koja se u malu karlicu uvode optični i hiruški intrumenti. Treći pristup je histeroskopski (histeroskopska miomektomija). Rezervisan je za miome lokalizovane u materičnoj šupljini, kada se kroz grlić, opričkim instrumentom uđe u unutrašnjost materice i minimalno invazivnom operativnom procedurom miom odstrani.

ŠTA SU POLIPI?

Polipi su benigne promene koje se mogu naći u cervikalnom kanalu ili u unutrašnjosti materice (endometrijalni polip). Uglavnom se otkrivaju slučajno osim ako ne dovode do pojave obilnijih krvarenja, ili pojave sukrvice između menstruacija.

ŠTA JE ENDOMETRIOZA?

Endometrioza je pojava tkiva endometrijuma izvan materične šupljine. Najčešće je srećemo na jajniku i tada govorimo o endometriomima. To su takozvane ‘čokoladne ciste’ koje mogu biti asimptomatske ili češče izazivati simptome poput bola u maloj karlici, bolnih menstruacija, bolnih odnosa ili nemogućnosti začeća.

Autorka teksta: Dr Jasmina Mašović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *