Šta su laktobacili?

Malo, malo, pa pišemo nešto o laktobacilima: kako su dobri za zdravlje, kako se bore protiv “loših” mikroorganizama, kako im treba pomoći da se razmnožavaju, kako ih treba čuvati. A koliko zapravo znamo o njima?

Šta su laktobacili?

Laktobacili, drugačije nazvani i Dederlajnovi bacili, su rod gram-pozitivnih štapićastih bakterija, koje proizvode mlečnu kiselinu. To su nepokretni bacili, fakultativno anaerobni, veoma otporni na kiselu sredinu.

Gde se laktobacili mogu naći?

U našem organizmu živi preko 180 vrsta laktobacila – ima ih u crevima, urinarnom i genitalnom traktu. Oni proizvode mlečnu kiselinu, a u ustima čak pomažu u stvaranju amilaze, enzima zaslužnog za razgradnju šećera. Međutim, oni se nalaze i u raznovrsnoj hrani i piću koje svakodnevno jedemo i pijemo. Navešću samo neke od njih: jogurt, kiselo testo, kiseli kupus, neke vrste sira, kiseli krastavčići, vino… Vidite, iako smo laktobacile uvek vezivali za mlečnu kiselinu, jer ih i samo ime tako opisuje, oni mogu proizvoditi i neke druge produkte metabolizma: sirćetnu kiselinu, alkohol i ugljen-dioksid. Upravo na osnovu ove osobine, oni učestvuju u fermentaciji brojnih proizvoda, kao što je vino, kiseli kupus ili kornišoni. Sve što im je potrebno za život je neka vrsta šećera: laktoza, glukoza, kao i mnogi drugi.

Šta dobro laktobacili mogu da učine za nas?

Vrlo često nailazimo na tekstove koji tvrde da ćemo redovnim unošenjem probiotskih prouzvoda koji sadrže laktobacile da se zaštitimo od urinarnih infekcija, zatvora, srčanih bolesti, dijareja, čira, raka, alergijskih reakcija na hranu, virusnih infekcija, kronove bolesti i da ćemo, generalno gledano, biti zdravi kao dren. Za mnoge od ovih tvrdnji ne postoji dokaz, već su u pitanju pretpostavke na osnovu poznatih svojstava laktobacila. Ja bih, pak, rekla da za neke od njih ne postoji ni osnova. S druge strane, ono što laktobacili sigurno mogu da urade za nas je sledeće: da tamo gde se razviju u dovoljnom broju naprave zaštitnu kiselu sredinu koja je nepovoljna za razmnožavanje mnogih patogenih bakterija. Upravo na ovaj način se ispoljava njihova zaštitna osobina: oni nas štite od infekcija digestivnog trakta ukoliko ih unesemo hranom ili pićem.

Međutim, u naučnim krugovima i dalje se diskutuje da li oralni probiotici mogu da dospeju dalje od digestivnog trakta – do urinarnog ili genitalnog sistema – kako bi organizam zaštitili od vaginalnih i urinarnih infekcija. S obzirom da su dokazi za lokalno delovanje čvršći, mi preporučujemo da za vaginalno zdravlje primenjujete neko sredstvo koje podstiče rast laktobacila (prebiotik) a primenjuje lokalno, direktno u vaginalnu sredinu.

Pročitajte više o Multi-Gyn proizvodima.

Još jedna studija koja je nedavno sprovedena vezana je za toksine koje proizvodi bakterija Streptokok, a koji izazivaju STSS (Streptokokni Toksični Šok Sindrom). Možda ste čuli za STSS: to je vrlo opasno stanje koje može imati i letalni ishod, a nije dokazano šta je okidač. Ranije su super-apsorbujući tamponi bili povezani sa ovom bolešću. U ovoj studiji, ispitivanjem brisa žena sa zdravom vaginalnom florom, onih sa blagim poremećajem vaginalne flore, kao i onih sa bakterijskom vaginozom, naučnici su utvrdili da kod žena sa visokim brojem laktobacila postoji mnogo manja verovatnoća nalaženja tragova streptokoknog toksina. Jedna od mnogih vrsta laktobacila koje naseljavaju vaginalnu sluzokožu, suzbija proizvodnju streptokoknog toksina čak za 72%.

Da li su laktobacili uvek dobri?

Ništa ne može da bude uvek dobro. Neke vrste laktobacila koje žive u našim ustima stvaraju kiselu sredinu, koja je dobar preduslov za razvoj karijesa. Lactobacillus brevis, vrsta laktobacila zaslužna za kišeljenje kupusa i krastavčića, takođe je glavni uzročnik kvarenja piva! Pa sad vi recite da su laktobacili dobri…