Na stres nije imun ni imunološki sistem

gubitak-apetita

Imuni sistem jedan je od najsloženijih sistema unutar našeg organizma.

Sastoji se od krajnika, limfnih čvorova, slezine, timusa i koštane srži. Čine ga leukociti (bela krvna zrnca), limfociti i razne druge ćelije koje su usko specijalizvane za neki deo, od niza složenih funkcija. Glavna uloga mi je da telo čuva od različitih infekcija i malignih oboljenja, kao i da reguliše proces lečenja.

Glavno svojstvo kojim se postiže takvo delovanje je sposobnost razlikovanja „svojeg“ od „stranog“. Dakle, imuni sistem štiti nas od štetnih materija koje prepoznaje kao “strane” i tako pomaže očuvanju celokupnog organizma i dobrog zdravlja. Kada oslabi, može doći do različitih virusnih infekcija (obična prehlada, grip), ali i hroničnih bakterijskih infekcija, gljivičnih infekcija, malignih oboljenja.

Nasuprot tome, postoje stanja kad imuni sistem deluje jače nego što je neophodno, te tako nastaju različite alergijske reakcije. Ponekad sistem ne razlikuje kako treba „svoje“ od tuđeg“, pa počinje s napadom na vlastite ćelije i tkiva. Tako se nastaju autoimune bolesti – poput artritisa, dijabetesa, psorijaze i sl.

Možda znate da je u više naučnih studija utvrđeno je da stres, povrh svih negativnih efekata i osećanja koje nam stvara – takođe utiče i na imuni sistem. Ali gotovo smo sigurni da niste znali da stres ne utiče isključivo negativno na imuni sistem!

Kratkotrajni stresovi, poput uboda i lakših povreda, umeju da povoljno utiču na imuni sistem jer mobilišu zrnca kako bi dospela do oštećenog tkiva, upravo tamo gde su potrebna. Međutim, hronični, dugotrajni stres potiskuje imuni sistem. Što stres duže traje, pozitivne prilagođavajuće promene u imunom sistemu zamenjuju negativne, u početku, a zatim u imunološkoj funkciji u širem smislu.

Kako sprečiti da stres pobedi a imunitet ostane na zadovoljavajućem nivou?

U ovako dinamičnom modernom načinu življenja, u uslovima izrazitog zagađenja i svakodnevnih migracija ljudi, nije jednostavno zaštititi. Sprečavanje širenja mikroorganizama (higijena ruku i dezinfekcija predmeta kojima se svakodnevno koristimo) samo je prvi korak. Organizmu treba osigurati dovoljno sna, fizičke aktivnosti i dovoljno tečnosti, uravnoteženu zdrava ishranu bogatu voćem i povrćem, mineralima, vitaminima, antioksidansima i esencijalnim masnim kiselinama, a u isto vreme što siromašniju šećerima.

I nije šala – pozitivniji stav, komunikacija i izlaženje na crtu sitnim stresovima su takođe bitni u celokupnom procesu!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *