Nega kože kod varičele

Varičela (Varicella), u narodu poznata kao ovčije boginje, je zarazna bolest i jedna je od najčešćih infektivnih bolesti u dečijem uzrastu, ređe se javlja kod odraslih osoba. Uzročnik je iz porodice herpes virusa – Varicella zoster.  Bolest se prenosi kapljičnim putem i direktnim kontaktom. Ulazno mesto virusa su sluzokoža gornjih disajnih puteva i konjunktiva oka. Izvor infekcije je obolela osoba, koja je zarazna za okolinu u poslednjim danima inkubacije, tj. nekoliko dana pre pojave ospe i tokom celog perioda njenog izbijanja. Izvor mogu biti i odrasle osobe sa herpes zosterom.

Varičelu je lako prepoznati jer su klinička slika i sam tok bolesti tipični. 

Inkubacija, tj. vreme od infekcije virusom do pojave simptoma, može trajati 10-20 dana, a tok bolesti podrazumeva 3 stadijuma. Prodromalni stadijum traje dan-dva, a karakterišu ga povišena telesna temperatura, povraćanje, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, te opšta malaksalost. Kod dece su simptomi inače slabije izraženi u odnosu na odrasle osobe, pa tako i ovaj stadijum kod dece može biti slabije uočljiv, a ponekad i neprimetan. U tom slučaju,  prvi simptom koji roditelji primete može biti pojava ospe praćena svrabom i to je onda već  drugi – eruptivni stadijum. U ovoj fazi na koži počinju da izbijaju crvene fleke (makule), koje u roku od nekoliko sati prelaze u tipične površinske promene – mehuriće (vezikule) ispunjene providnom tečnošću i okružene crvenilom nejasnih ivica. Sadržaj mehurića se nakon 2 dana zamuti, nakon čega mehurić spontano puca. Ospa izbija na mahove, najpre na trupu, zatim na vlasištu i licu, a kasnije i na ekstremitetima. Osim na koži, promene se mogu javiti i u ustima, vagini, rektumu, oku i drugim sluzokožama, pa čak i unutrašnjim organima. Izbijanje ospe traje oko 5, najduže 7-8 dana. Ospa može biti sasvim blaga, sa samo nekoliko promena, ali i toliko izražena da prekrije skoro celu kožu. Izbijanje mehurića, pored svraba, prate i povećanje telesne temperature i glavobolja. Stadijum regresije karakterišu pad temperature, nestanak opštih simptoma, te postepeno sušenje mehurića uz stvaranje krastica.

Komplikacije nisu retka pojava kod varičele. Nezgodne lokalizacije ospe su na oku i dušniku sa mogućim posledičnim oštećenjem vida ili dušnika. Od unutrašnjih organa mogu biti zahvaćeni pluća i srce. Posebno je ozbiljna varičelozna upala pluća, ali ona se, kao i ostale teže komplikacije, češće javlja kod odraslih. Kod dece su najčešće komplikacije sekundarne bakterijske infekcije kožnih promena. Zbog češanja i nehigijenskih uslova moguća je pojava sekundarne infekcije mehurića bakterijama stafilokok ili streptokok. Mehurići su tada ispunjeni gnojem, pa, iako su promene površinske, mogu biti razlog upale srednjeg uva, zglobova, bakterijske upale pluća, čak i sepse. Varičela se može javiti i u kombinaciji sa bakterijskim bolestima, najčešće sa šarlahom, jer streptokok “iskoristi” promene na koži kao mesto idealnog prodora. Ta kombinacija je vrlo nepovoljna jer se tok varičele komplikuje pojavom gnojnih vezikula, a šarlah – upalom bubrega. Učestalost nervnih komplikacija je retka. One se javljaju u kasnijoj fazi bolesti, ili jednu do dve nedelje nakon što su ranice zarasle.

Radi prevencije širenja bolesti, decu sa varičelom treba izolovati najmanje 7 dana. Deseti dan od početka izbijanja ospe, dete je potrebno odvesti pedijatru na kontrolni pregled. Pedijatra treba kontaktirati ranije samo u slučaju pojave komplikacija: ako kožne promene zagnoje ili su krvave, ako se dete guši u kašlju, povraća, klonulo je i u slučaju temperature više od 40°C. Ako nije bilo komplikacija, 2 nedelje od početka bolesti dete je spremno za povratak u vrtić ili školu.

Varičela ostavlja trajni imunitet, tako da od ove bolesti može da se oboli samo jednom u životu. Ipak, nakon što se preboli varičela, virus ostaje trajno u ćelijama kičmenih nerava, i može se ponovo aktivirati (tada u obliku herpes zostera) u slučaju slabljenja imuniteta, teške bolesti ili posle fizičke i emocionalne traume. Herpes zoster je bolest odraslih. 

U prevenciji varičele primenjuju se aktivna i pasivna imunoprofilaksa.  Obzirom na to da vakcinacija –  aktivna imunizacija u Srbiji nije obavezna, na roditeljima je da se odluče da li će vakcinu protiv varičele uvrstiti u kalendar vakcinacije svog deteta ili ne. Vakcina protiv varičele se primenjuje u dve doze u razmaku od 6 do 10 nedelja, a trajanje zaštite nakon vakcinacije procenjuje se na 7-10 godina. Vakcinisati se mogu i odrasli, a preporuka je da se vakcinišu i visokorizične osobe, kao što su pacijenti na dugotrajnoj imunosupresivnoj terapiji i oni sa hroničnim bolestima kod kojih je analizama krvi utvrđeno da nisu preboleli varičelu. Vakcinacija se ne savetuje u trudnoći. Pasivna imunizacija je postupak kojim se organizam privremeno štiti od infekcije davanjem gotovih antitela koja mogu ublažiti bolest ili sprečiti njen nastanak. Poželjno je da se primi u roku od 96 sati nakon izloženosti virusu varičele. Daje se osobama sa visokim rizikom.

Kao i kod većine virusnih bolesti, ni kod varičele ne postoji specifično lečenje, već je terapija simptomatska. Usmerena je na sprečavanje sekundarne bakterijske infekcije kroz posebnu negu obolelog deteta i pojačanu higijenu prostora u kojem se dete nalazi. Važno je redovno menjati veš i posteljinu, garderoba u kojoj je dete treba da je čista i široka, češće prati ruke i imati uredne i čiste nokte, sprečiti češanje, koliko je to moguće. Jači svrab može se ublažiti oralnim antihistaminicima; kupanje u mlakoj vodi takođe smanjuje svrab. Za snižavanje povišene temperature treba koristiti paracetamol. Primena acetilsalicilne kiseline u ovim slučajevima u dečijem uzrastu je zabranjena jer može oštetiti jetru (Rejev sindrom). U slučaju pojave sekundarne bakterijske infekcije, u terapiju je potrebno uključiti i antibiotik.

Kada je u pitanju higijena i nega kože kod varičele, trendovi se menjaju. Tako npr. infektolozi i pedijatri su sve češće protiv nanošenja tečnog pudera sa anestetikom na kožne promene zbog (nepotrebnog) okluzivnog delovanja. Takođe, kalijum permanganat (hipermangan), koji se najčešće koristio za higijenu i ublažavanje svraba, ne preporučuje se deci sa suvom kožom, kao ni deci sa atopijskim dermatitisom, jer preterano isušuje kožu. Sve više se savetuju dermokozmetički proizvodi sa posebnom namenom za oštećenu i iritiranu kožu. Preporučuje se  svakodnevna higijena tela, poželjno je koristiti proizvode sa ekstraktom ovsa i solima bakra i cinka, koji su namenjeni za pranje i negu iritirane i oštećene kože, jer pružaju zaštitu od sekundarne bakterijske infekcije, smiruju kožu, ubrzavaju njen oporavak, deluju protivupalno i antibakterijski. Posle kupanja, kožu treba obrisati nežnim tapkanjem peškirom, a potom naneti proizvod  u obliku spreja ili losiona koji će ubrzati proces isušivanja vezikula, ublažiti svrab i umiriti kožu. Bitno je da se ne ometa fiziološki proces zaceljivanja rane. I na kraju, nakon što krastice otpadnu, poželjno je koristiti kreme koje podstiču remodeliranje kože. Ovo je posebno važno za kožu lica. 

Prim. dr Gordana Đorđević, pedijatar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *