Šta je to toliko uznemirujuće u dojenju u javnosti?

Izlišno je govoriti o tome koliko je roditeljstvo zahtevno i u šali se često kažemo da je to posao koji zahteva puno radno vreme – dok to radno vreme je neretko celi dan. Naročito kada je mala beba u pitanju. Onda radno vreme ume da premaši i ceo dan – tako barem deluje zahtevno, da posao ide van zakona fizike i logike. 🙂

Hajde da zamislimo hipotetičku situaciju – nakon dana provedenih u kući sa bebom, konačno imate priliku da sa njom izađete malo na svež vazduh, pošetate ili nabavite sve što Vam je potrebno. Nahranite bebu pre nego što izađete, ali beba ogladni i pre nego što stignete. I ne, beba neće prestati da plače dok ne bude nahranjena. Što bi značilo da ćete morati da je podojite dok ste van kuće- u prkos pogledima, zluradim komentarima i prevrtanju očima okolnih prolaznika.

Šta je tačno problem sa dojenjem u javnosti?

Ima ih i previše, ali odmah da budemo jasni – nijedan nije majčin! Živimo u društvu koje posmatra ženu gotovo pa isključivo kroz seksualnu prizmu. I kada grudi imaju neku drugu funkciju, stvara se nelagoda. I zato je duboko dekoltirana majica prihvatljiva, dok dojenje eto nije. Hranjenje bebe nikome ne bi trebalo da smeta. Ali, ukoliko smeta – pun krug ima 360 stepeni i svako ima savršenu slobodu da okrene glavu u bilo kom drugom pravcu.

Hajdemo dalje – grudi su gotovo pokrivene bebinom glavom, šta je onda toliko uznemirujuće u samom prizoru? Dojenje je prirodan proces. Iako nam je realnost oblikovana i naučeni smo da dojenje nije bilo uobičajeno u javnosti, moramo najpre da se izborimo sa tim našim predrasudama i usađenom nelagodom.

Uratko rečeno – kada ugledate ženu kako doji, pokušajte da shvatite da je to najpre majka koja hrani svoju bebu.

Bravo za majke koje doje bez obzira gde su se zatekle sa bebom!