Svetska nedelja dojenja

Nedelja 1.-7. avgusta vodi se kao svetska nedelja dojenja. Mnoge zdravstvene ustanove ovu nedelju obeležile su akcijama kojima ističu prednost dojenja nad veštačkim formulama za prehranu dojenčadi, a danas sam naišla na blog koji me je zaintrigirao. Tekst možete naći ovde, a evo i mog viđenja situacije.

Već sam ranije čula za skandale sa jednim od najvećih (možda i najvećim) svetskih proizvođača zamene za majčino mleko. U pitanju je Nestlé. Naime, krajem ’70. godina u SAD-u pokrenut je bojkot ove kompanije, koji se ubrzo proširio na Evropu i Aziju, a u izvesnoj meri  traje i dan danas. O čemu se radi?

Tih davnih sedamdesetih, Nestlé je svoje proizvode za prehranu dojenčadi nudio i delio kako u zdravstvenim ustanovama u siromašnim afričkim državama, tako i u sklopu humanitarne pomoći širom Afrike. Morate znati da se dojenje u izvesnoj meri “samoreguliše”, odnosno, luči se onoliko mleka koliko je bebi potrebno. Ukoliko se formula uvede vrlo rano, smanjuje se (ili potpuno izostaje) i količina mleka koju majka može da proizvede. Ako formulu delite majkama već u porodilištima, očigledno je šta će se dogoditi. Zbog ovoga, porodica je “osuđena” na kupovinu zamena za majčino mleko, do kraja perioda kada bi beba inače sisala.

U to vreme, nije bilo jasnih propisa za marketing i plasiranje proizvoda za dohranu beba, a i ako su postojali, ovi propisi se nisu strogo poštovali i kontrolisali, naročito u zemljama u razvoju, gde je sve što je besplatno uvek dobrodošlo.

Međutim, nije to bio osnovni povod za bojkot. Bojkot je nastao kao odgovor na posledice ovakve akcije. Da biste razumeli posledice, morate znati osnovne benefite dojenja nad prehranom bebe zamenom za majčino mleko.

• U majčinom mleku (naročito u prvih par dana, kada je mleko gusto i lepljivo, tzv. kolostrum) nalazi se mnoštvo antitela koja ojačavaju imuni sistem bebe i smanjuju mogućnost bolesti.
• Kolostrum u prvih par dana smanjuje i mogućnost nastanka žutice novorođenčeta, koja je dosta česta pojava odmah po rođenju.
• Majčino mleko sadrži sve hranljive sastojke koji su bebi potrebni, a smanjuje (ili odlaže) mogućnost nastanka grčeva kod novorođenčeta. Neke žene tvrde da su svojom pravilnom ishranom potpuno sprečile nastanak grčeva kod bebe.
• Osim što je idealna hrana za bebu, majčino mleko je i najekonomičnije.
• Dojenje je dobro i za majku: postoje podaci da duže dojenje smanjuje rizik od raka dojke.
• Žene koje doje obično ne ulaze u ovulaciju sve dok ne prestanu, pa je ovo dobro i za regulisanje plodnosti, naročito u zemljama u razvoju, gde često edukacija o kontracepciji nije adekvatna.

Svetska zdravstvena organizacija je dala listu prioriteta za hranjenje odojčadi:

1. dojenje,
2. izdojeno majčino mleko dato bebi putem bočice ili čaše,
3. izdojeno mleko iz banke mleka ili od druge dojilje,
4. veštačke formule za prehranu.

Kad znate sve to, možete da pretpostavite kakav je ishod usledio u Afričkim zemljama u slučajevima kada su bebe odmah stavljane na formulu. Osim što beba ne dobija potrebne imunoglobuline od majke koji bi je štitili od infekcija, često su u ovim zemljama higijenski uslovi takvi da nije moguća sterilizacija bočica, da je voda koja se koristi za pripremu formule bakteriološki neispravna, kao i da se mleko u prahu „štedi“ i pripremaju se nedovoljno hranljive mešavine od kojeg bebe ostaju pothranjene… U računicu uvrstite i to da su uputsva za spremanje mleka retko davana na lokalnom jeziku, a da je stopa nepismenosti u ovim siromašnim krajevima veoma visoka… i, šta dobijete?

UNICEF je procenio da je, u ovakvim uslovima (nehigijenske, siromašne i često oblasti zahvaćene infektivnim bolestima), kod beba hranjenih isključivo zamenom za mleko, 6-25x veća verovatnoća da dođe do smrti usled dijareje, i 4x veća verovatnoća smrti usled upale pluća nego kod beba hranjenih majčinim mlekom.

Nestlé je demantovao mnoge od tadašnjih optužbi, a i danas se na njihovom sajtu nalazi uverenje da se strogo pridržavaju propisa vezanih za marketing i plasiranje na tržište njihovih proizvoda za dohranu dojenčadi.

Nego, nije o tome trebalo da bude reči ovde… Ovde se postavlja pitanje: gde smo tu mi?

Čini se da se situacija dosta promenila od pre nekoliko godina. Ako su tada majkama u velikoj meri preporučivane formule za dohranu bebe jer “nemaju dovoljno mleka” ili “beba ne napreduje dobro”, danas će majke biti osuđivane ako ne doje. Previše agresivan pristup i u jednom i u drugom slučaju, naročito u periodu emotivne krhkosti odmah nakon porođaja, mogu imati samo negativan efekat. A sve se većinom svodi na trendove i marketing.

Nemojte me shvatiti pogrešno: nisam a-priori protiv zamene za majčino mleko.  Samo mislim da je treba koristiti adekvatno i umereno, u slučajevima kada je neophodna, a da je na zdravstvenim radnicima da procene koji su to slučajevi. Iz ovog razloga, ne mogu kompanije koje ih proizvode biti zadužene za plasiranje ovih proizvoda, već zdravstveni radnici bistre glave i u potpunosti upućeni u svaki pojedinačni slučaj.

Da li spadamo u one zemlje u kojima se regulative i kodeksi ne poštuju i u kojima želja za profitom pokreće ne-etički marketing? Ja sam farmaceut, trebalo bi da znam…

Kršenje kodeksa o oglašavanju, obeležavnju i deljenju proizvoda za dohranu dojenčadi je kod nas, jednostavno, uobičajeno. Kako je kodeks prilično dugačak, neću vam pisate pojedinačne stavke, ali znajte da, ako želite i možete da učestvujete, udruženje RODITELJ prima prijave na email, pa bi ih posle prosleđivali nadležnim organima, kad bi takvi organi kod nas postojali.

Iz gore navedenog teksta: “S obzirom da Radna grupa za bebi frendli plus za tri godine nije stigla dalje od imenovanja Nacionalnog koordinatora za Bebi frendli, Udruženje RODITELJ će probati da uz pomoć roditelja i svih dobre volje radi nadzor primene Kodeksa i upozorava na one koji ga krše. Zato Vas molim da iskoristite društvene mreže i ako vidite/čujete da se krši bilo šta od ovoga što sam navela u tekstu da uslikate, snimite i pošaljete na info@roditelj.org.”

Pročitajte u njenom tekstu stavke kodeksa koje se najčešće krše.

Toliko od mene za danas.

Lana