Imate duhovitog dečka u L veličini?

Šoping
Photo credit: andrewarchy / Foter / CC BY

Večnost (gr. αιωνις, lat. aeternus) je sveukupnost vremena, shvaćena kao nešto bez početka i kraja. Drugim rečima, vreme koje protekne od trenutka kada vaša sestra/devojka/prijateljica uđe u prodavnicu do trenutka kada izađe.

Svima nam se to desilo. Svi smo stajali ispred prodavnice. I svi smo poželeli da kod sebe imamo eksterni punjač za android, i to već u prvih par sati. Do druge stvari koju proba, već je i eksterna baterija umrla, a i postajete gladni.

Pa dobro, pomislićete, čovek bez hrane može da izdrži danima, a u nekim slučajevima i mesecima. Naučnici su dokazali da je organizam nekih Rusa za vreme II svetskog rata u Lenjingradu evoluirao, što im je omogućilo da prežive više od tri godine jedući praktično ništa. Ovo je naučno dokazano. Sa druge strane, čovek bez vode ne može da izdrži tako dugo, dva do tri dana najviše. Zato je koristite racionalno. Uvek možete da se setite Lepa sela lepo gore kada bude kritično. Na kraju krajeva, iskoristite sve one sate koje ste proveli uz Bera Grilsa bežeći od knjige u ispitnom roku.

Međutim, najvažnije je da budete mentalno spremni. Dakle, naoružajte se strpljenjem prosečnog srpskog penzionera u redu pred poštom i duševnim mirom monaha sa Tibeta. Sve što imate je vreme. Kao u zatvoru.

Svi smo gledali Bekstvo iz Šošenka? Onda znate šta se desilo na kraju. Međutim, previše slobodnog vremena za razmišljanje ne mora da se završi najboljim rejtingom na IMDB-u. Može da se završi holokaustom. To je ono što se desilo kada je Hitler u zatvoru uzeo malo da se preispita i napisao Majn Kampf.

Ja neću uzeti Oskara i neću napasti Poljsku, ali ću sa vama svakako podeliti moju najnoviju teoriju. Pogađajte šta sam radio kada sam shvatio da šoping predstavlja ništa drugo do traženje dečka. Tako je, stajao sam ispred prodavnice i čekao drugaricu.

O čemu se radi?

Nekoliko puta sam ušao u butik za ženskom osobom. To znači da sam nakon šetnje kroz muško odeljeje i polemike da li danas uopšte postoji majica koja nije duboko dekoltirana, bez kosturskih glava i pantalone koje mogu da navučem na noge, imao priliku da posmatram.

Grubo gledano, postoje tri tipa situacije, može se reći čak tri škole mišljenja.

Uzimam sve. Uzimam samo ono što mi stvarno treba. Ne uzimam ništa.

Devojka u šopingu
Photo credit: tinou bao / Foter / CC BY

Prvi tip devojaka su one koje idu od police do police, od rafa do rafa uzimajući po četiri stvari, ili koliko je god dozvoljeno, dok se žale što ne može da se uzme više stvari. Urade to ponovo. Pa ponovo. Da bi na kraju izašle iz radnje sa punim kesama u kojima zapravo ima samo par stvari koje će obući.

Drugi tip devojke ulazi u prodavnicu i traži tačno ono što joj treba. Ovo naravno ne znači da nećete morati da na površini mobilnog telefona skupljate kapljice rose kako ne biste dehidrirali. I one gledaju sve što im padne pod ruku, iako tačno znaju šta im treba. Njima treba ozbiljan, odgovoran i vredan, duhovit i šarmantan, zgodan, ali ne previše zgodan, lep, pametan i veran. Ono što je njoj potrebno je klasična bela košulja kakvu je njena baka nosila na posao 1974. Jedini problem je što to više ne može da se nađe ili je jutros neka devojka kupila poslednji komad.

Na kraju, tu su i devojke koje će u kabinu poneti i crnu satensku haljinu i lanene pantalone i vruće pantalonice, sve to samo da bi im haljina bila previše elegantna, da bi shvatila da se lan previše gužva za njen ukus, a da vruće pantalonice ne može da nosi jer prethodna tri meseca nije išla u teretanu. Ona kući odlazi bez kesa u rukama u nadi da će koliko sledeći put naći nešto što će joj odgovarati. Neće.

Ukoliko se niste pronašle na spisku vrlo je verovatno da ste kombinacija dve grupe ili da spadate u neku od alternativnih grupa kao što je onaj tip devojaka koja je u stanju da godinama plete mrežu oko tačno određenog dečka. One su u stanju da odvajaju dinar po dinar sa strane samo da bi kupile neku bezobrazno skupu haljinu koju će obući jednom, a onda shvatiti da to i nije baš njihov fazon. Pa će se vratiti farmericama.

Postoje, naravno i devojke koje ne pripadaju ni jednoj kategoriji. To su one koje već imaju dečka. Sigurno da ovde ima i takvih. Zato me slušajte dobro. I upamtite. Kada idete u kupovinu, povedite drugarice. One vas neće ostaviti.

 

 

Provincijalac u Beogradu. Hedonista since 1990. Student Farmacije since 2009. Pišem jer volim. Studiram jer moram. Pišem o ženama jer prijatelje treba držati blizu, a neprijatelje još bliže. To je moj smisao za humor. Neki kažu da im se sviđa, drugi ne shvate da se šalim. Bolno iskren. Ne znam da stanem. Znam da se izvinim. Oružje izbora: ironija. U drugim vestima: Zveda, Liverpool, knjige, pivo, Klepton. Mračna strana ličnosti: Slab na narodnjake i “Porodica ne sme da trpi zbog kafane”. Tokom pisanja ove biografije nije povređena ni jedna životinja, a svaka sličnost sa situacijama i likovima iz stvarnog života je sasvim slučajna.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *