Kobi Brajant, sam protiv sebe

Kobe Bryant

Pola pet je ujutru. Da je neki običan dan, ustajao bih tek za dva sata, tačnije dva sata i sedam snooze-ova. Ali ovaj dan nije običan. Danas sam ustao da gledam NBA utakmicu prvi put od osnovne škole, čini mi se.

Pre nekih sedam dana sam rekao da ću sve svoje obaveze isplanirati prema ovom danu i prema čoveku čije sam ime toliko puta vikao dok šutiram u zamišljenom poslednjem napadu. Ovo zvuči kao fraza. Kao nije do tebe, do mene je. Kao baš si dobar dečko. Kao ko zna zašto je to dobro. Ali nije. Svi koji znaju za Kobi Brajanta su radili baš to, baš kao ja, uvek na pet sekundi do kraja.

Čovek koji se nikada nije krio od lopte kada se lomilo. Čovek koji je pet puta osvojio prsten NBA lige. MVP regularnog dela. 2 puta MVP finala. 4 puta MVP All Star utakmice. 15 puta biran u najbolji tim lige i 12 puta u najbolju odbrambenu petorku lige. Osvajač dve zlatne medalje na OI. Treći najbolji strelac u istoriji lige. Kobi Brajant.

Večeras je zapravo trebalo da razgovaramo o sportskim povredama, ali na reč sport, ja imam samo jednu asocijaciju za večeras. Kobi. Nadam se da ćete me razumeti, ako s vremena na vreme skrenem sa teme. On je Majkl Džordan moje generacije.

Možda je trebalo ranije da počnem tekst, ali izgleda da mi je suđeno da sve rešavam u poslednjim sekundima napada.

Sportske povrede su zapravo tema za više od jednog teksta. Mogu biti lakše, kao što je istegnuće negok mišića ili teže, kao što je otvoren prelom noge. Namerne i slučajne. Postoje čak i povrede za koje ja mislim da ne postoje. Ova konstrukcija jeste čudna, ali nikada nisam primetio srpskog fudbalera da povredi primicač kad mu baš dobro ide, već naprotiv. Kao kada gledaju u kopačku, kao da im je ona kriva što ne mogu da pogode gol.

U suštini, sportske povrede, ako niste naleteli na kasapine kao što su De Jong i Vini Džouns, dakle, ako se ne radi o nesrećnom slučajnu, su posledica neutreniranosti ili opet, preteranog treninga. Možda vam ova druga opcija deluje pomalo neverovatno, ali pitajte navijače Partizana o povredama prednjih ukrštenih ligamenata pre dve sezone. Pola košarkaškog tima je bilo na štakama po par meseci zbog prevelike potrošnje.

Međutim, nije sve tako crno-belo. Neke povrede koje su se dešavale tokom godina su uspele da me nasmeju do suza.

Rio Ferdinand i Alesandro Nesta su se povređivali igrajući PES na Plejstejšnu. Nemanja Matić se povredio dok se radovao nakon postizanja gola. Santijago Kanjizares je propustio Svetsko prvenstvo jer mu je bočica losiona za brijanje pala na nogu i isekla mu tetivu. Ova lista ne bi bila potpuna da se na njoj ne nađe Mario Baloteli. Ne, nije gađao omladince Mančester sitija strelicama za pikado i pritom se povredio. On je morao da izađe sa terena u Kijevu, jer je alergičan na travu Dinamovog stadiona.

Bilo je tokom godina nekih povreda koje sam doživljavao gotovo lično. Debeli Ronaldo i njegovo koleno. Okej, to je svako doživelo lično. U slučaju Luke Mitrovića sam išao toliko daleko da sam kupio majicu sa njegovim likom kako bih ga na taj način podržao u oporavku.

Povrede jesu sastavni deo sporta i nekada jednostavno ne možete da utičete na to da li ćete se povrediti.

Dakle, morate biti spremni na to da jednom, možda, sasvim slučajno, završite u gipsu. Još važnije, morate se pripremiti da posle par meseci izađete na teren i potrčite punom snagom. I da na kraju pobedite.

Ta manijačka želja za pobedom po svaku cenu i snaga da uvek iznova i iznova, ma koliko puta pao, ustaneš ponovo, to je ono što stvarno čini velikog igrača.

Pa dobro, kad je već pričamo o Kobiju i o povredama, znate li da je on do poslednje, pete titule, došao sa slomljenim kažiprstom? Na šuterskoj ruci. Ja sa polomljenim prstom ne bih mogao da se potpišem na papiru, a kamoli da ekipu odvedem do titule. Da li znate da je preko 20 puta u toku karijere imao različite povrede? Skoro da ne postoji kost u njegovom telu koju nije lomio.

8. decembra 2014. godine kada je povredio Ahilovu tetivu izašao je sa terena, a onda se vratio hramajući i pogodio dva bacanja. Ljudi kažu da su to dva najvažnija šuta u njegovoj karijeri.

Kobi kaže da je to moglo da se izbegne. Da je neko drugi u pitanju, siguran sam da bi bilo tako. Na nesreću Kobija Brajanta u pitanju je bio Kobi Brajant. A on drži svoju reč i radi sve za pobedu. To znači da je poslednjiih sedam utakmica igrao po 35 minuta svaku, jer je obećao navijačima da će ekipa ući u plejof.

Ljudi Kobi Brajanta vide kao egomanijaka i potrošača lopti. Ja Kobija Brajanta vidim kao nekoga ko nikada nije odustao. Crpeo je motivaciju iz uvreda i neuspeha. I pobeđivao sve oko sebe. A onda je došao taj kobni 8. decembar i Kobi je odlučio da pobedi samog sebe po ko zna koji put.

Zamislite to, povrediš Ahilovu tetivu. Izađeš. Vratiš se na parket i jedva stojiš. Pogodiš oba bacanja. Dovedeš svoj tim u plejof gde ga počisti San Antonio. I ne bude ti dosta iako si već petostruki NBA šampion i živa legenda košarkaške igre. Nego odeš pod nož i operišeš se, da bi ponovo krenuo u novu sezonu koja, ako si Kobi Brajant, počinje treninzima od pola pet ujutru. Najmanje što ja mogu da uradim je da ustanem u to vreme da odgledam tvoju poslednju utakmicu.

POSLEDNJA VEST: Kobi Brajant je u svojoj poslednjoj utakmici postigao 60 poena 
od čega 15 u poslednja 3 minuta uključujući šut za pobedu 
i otišao u legendu na način na koji je on hteo.

 

Provincijalac u Beogradu. Hedonista since 1990. Student Farmacije since 2009. Pišem jer volim. Studiram jer moram. Pišem o ženama jer prijatelje treba držati blizu, a neprijatelje još bliže. To je moj smisao za humor. Neki kažu da im se sviđa, drugi ne shvate da se šalim. Bolno iskren. Ne znam da stanem. Znam da se izvinim. Oružje izbora: ironija. U drugim vestima: Zveda, Liverpool, knjige, pivo, Klepton. Mračna strana ličnosti: Slab na narodnjake i “Porodica ne sme da trpi zbog kafane”. Tokom pisanja ove biografije nije povređena ni jedna životinja, a svaka sličnost sa situacijama i likovima iz stvarnog života je sasvim slučajna.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *