Ne razumeš zašto nemam devojku?! Kupi Android

Moja osnovna škola se nalazi 300 metara daleko od kuće, u centru grada, a do nje se dolazi asfaltnim putem koji ide blago nizbrdo. To znači da je moja majka u osnovnu školu išla tri kilometra uzbrdo, makadamom, bosa i po snegu u sred maja. Vi mislite da se ja šalim, ali ovo je ozbiljno. Sve je bilo mnogo, mnogo teže kada su naši matorci išli u školu. Udžbenici su bili opširniji, profesori su bili stroži… Uopšte, njihovo vreme je bilo pravo. Stvari su se popravljale, a nisu se kupovale.

Pre godinu dana mi je otkazao fen, pa sam ga odneo komšiji, a svako od nas ima komšiju koji se razume u sve i svašta, da ga popravi. I nije uspeo. Obrazloženje je bilo da je dizajniran tako da se ne popravlja već da se kupuje novi. Nisam bio iznenađen ovom činjenicom. Čuo sam to i ranije. Samo se odnosilo na televizor. Tu verovatno i ima istine, jer, iskreno, malo ko bi današnje lepe i tanke televizore besomučno udarao rukom sve dok se ne iskašlju i dok se slika ne popravi. Ako odemo još malo dalje u istoriju, naletećemo na moju babu koja stvari kada ne rade kako bi ona mislila da treba, jednostavno isključi iz struje.

Isto bih poželeo da uradim sa mojom majkom kada počne nekontrolisano da me ispituje o devojkama sa kojima izlazim. Ima li neka? Kako se zove? Je l’ s fakulteta? Koliko ima godina? Kako misliš viđate se, a niste zajedno? Opet neka drugarica? Kad ćeš jednom naći pravu devojku? Moja baba bi tu sasvim sigurno dobacila da istog trenutka kad je nađem treba da dođemo kod nje kolima i da donesemo kilogram šećera i kafu,da ona može na miru da umre.

Da bi moja majka mogla tako nešto da kaže svom unučetu potrebno je, za početak, da ja nađem devojku, a to je problem.

Vidite, u vreme kada je moja majka rasla, a i većina naših roditelja, postojala su dva programa na televizoru, u grad se izlazilo do jedanaest, a prvi put u kafanu je moglo da se uđe sa osamnaest. Postojala je samo jedna vrsta patika, a ko je hteo nešto slatko mogao je da pojede šećernu tablu.

Naravno da onda ne želi android i da skače na mene kada želim bluetooth – om da pošaljem kontakt, da ne bih tražio papir i olovku u tom trenutku, jer „Ko zna koliko to košta?!“.

Neko takav ne može da razume kako je kada se neko napije prvi put sa petnaest, a onda promeni četiri devojke za veče jer su i one bile ništa manje pijane. To je jednostavno razlika između ovog i onog vremena.

Nešto kao da je deda njoj pre 25 godina jedno jutro uz kafu saopštio da će se sutra udati jer je on juče seo sa jednim čovekom koji ima sina iz poštene kuće, bogatog i vrednog, pa su se dogovorili da ih venčaju. Tako je zaista i bilo ranije. Eto, baš mog dedu je tata tako oženio. Da ga nije ni pitao.

Ako nastavimo da se vraćamo u istoriju, doći ćemo od toga da nije bilo uopšte bitno da sa ženom imate o čemu da razgovarate, da je žena mirno podnosila da imate švalerku samo da bi deci bilo lepo i da ne bi morala da se razvede, jer je to sramota, a ako ste na primer srpski kralj, mogli ste i da se oženite detetom od četiri godine, a da ipak budete proglašeni svecem. Pokušajte danas da uradite ovako nešto. Ne verujem da će vam proći, dragi moji muškarci. Žene su daleko dogurale u razvitku svoje svesti, ličnosti i položaja u društvu i dok biste se okrenuli oko svoje ose, ona bi se vozila Mercedesom sa lepšim i boljim od vas. Mercedesom koji ste vi platili, jer danas za razliku od doba kada su roditelji deci nalazili partnere, postoje
i advokati.

Ne ukidam mogućnost da će jednoga dana veze kakve mi danas poznajemo potpuno nestati. Jednostavno, sve se kreće ka tom koloseku.

Veze na jedno veče su postale sasvim uobičajena stvar. Ja sam ih imao više nego prstiju kojima kucam ovaj tekst. Seks bez obaveza je lakše naći nego devojku koja zna da skuva ručak, a ni muškarci nisu bolji, već se umesto da budu oslonac ponašaju sve više kao seka perse i beže od odgovornosti i vezivanja. Danas drugarica neće prećutati drugarici ako ju je dragi prevario. Niti će prevarena držati sve u sebi zbog dece i porodice. A muškarac neće biti sa ženom samo zato što zna da skuva dobar pasulj i što je vredna, već će hteti kompletan paket.

Nekada su dvoje ljudi u vezi pokušavali da postanu jedno. Danas su ljudi što se tiče veza kao android. Pokušavaju da budu i kamera i muzički plejer i diktafon i alarm i uređaj za surfovanje i kalendar i notes, a zaboravljaju da pre svega treba da budu telefon.

Možda baš zato još uvek majci ne mogu da objasnim da je sasvim normalno da svako izađe sa svojim društvom, šta je to drugarica i da to što nemam devojku već duže vreme nije ništa ozbiljno. Ona još uvek ima telefon sa dugmićima.