Dojenje u javnosti: DA ili NE?

Pročitah malopre tekst na nekom stranom blogu o dojenju na javnim mestima. Ključna rečenica bila je: “Ako ste protiv dojenja na javnom mestu, vi ste protiv dojenja.” Proći će mnogo godina pre nego što kod nas to bude bio slučaj. Kao majka dojilja, mogu vam napisati šta mislim o tome.

Da počnem od onog najvažnijeg: dojenje je najzdraviji oblik ishrane za vašu bebu. Dojenjem beba dobija sve neophodne hranljive sastojke, a njen nerazvijen imuni sistem potpomognut je vašim. Dojenjem se zbližavate sa bebom, umirujete je, uspavljujete je. Ono ne zadovoljava samo bebinu potrebu za hranom, već i njenu potrebu za sisanjem i blizinom majke. Dodir kože na koži je najjednostavniji način zbližavanja.

Male bebe su kratkovide. U stvari, imaju mogućnost da fokusiraju samo jednu određenu razdaljinu: 20-30cm od svog lica. Znate li zašto? Jer je na toj razdaljini mamino lice dok ih doji!

Sad kad smo utvrdili važnost dojenja, da vidimo gde škripi i zbog čega se o dojenju na javnom mestu toliko raspravlja.

U zemljama zapadne Evrope u kojima sam bila, majke doje bebe u javnosti. Ne mnogo njih, ne svuda, naravno, ali doje. Kod nas, osim moje sestre kad dođe iz Belgije, videla sam samo još jednu majku da doji – žestoku pobornicu dojenja gde god da se zatekne, u čemu je u potpunosti podržavam.

Iskreno da vam kažem, meni je malo neprijatno. Volela bih da mogu da nahranim dete gde god i kad god je to potrebno, ali to nije uvek moguće. Mogu da dojim u parku, u restoranu ako sam negde zabačenije, na aerodromu, u avionu, u relativno praznom kafiću… Ali teško da bih se na to usudila u punom autobusu, kafiću, kafani. Ok, bebi nije ni mesto u kafani, znam, ali voli mama ponekad da skokne u Kalenić na ćevape na kajmaku (ovo nije reklama), a ne mogu bez mog mezimca nigde. Vezana sam za njega, dokle god sam flašica.

Upravo iz razloga što je MENI neprijatno (a ja se, da se razumemo, malo čega stidim), ovde mora da se poradi na navikavanju ljudi na taj prizor. Moguće je da sevne poneka dojka tu i tamo, ali ljudi se moraju navići da u tome nema ničeg vulgarnog niti seksualnog. Uostalom, to je prva i osnovna funkcija grudi. Sve što su ljudi preko toga smislili, sekundarno je.

Dakle, majka sam, dojim, ne smem da hranim dete u javnosti. Šta mi preostaje?

1. Da se zatvorim u kuću i ne idem dalje od kilometar oko kuće, kako bih mogla na brzinu da se vratim ako dete zaplače da je gladno.
2. Da izmuzavam mleko za kasnije i na taj način remetim prirodan ritam hranjenja (beba plače – mleko kreće, ko to nije doživeo ne zna o čemu pričam).
3. Da hranim bebu adaptiranim mlekom kad god smo napolju i na taj način remetim količinu mleka (koliko bebi treba, toliko mleka dojke proizvode).

Ne, ne i ne.

Dojiću kada treba, skloniću se negde u stranu, ako treba. Pored svih ostalih problema na koje majke često nailaze pri dojenju (bolne bradavice, mastitis), još i zabrana izlazaka? Pa naravno da će dosta njih odustati. Ragade se mogu tretirati Multi-Mam preparatima, ali ljudska svest – teško.

Čula sam da su nedavno u Novom Sadu napravili u parkovima kućice za dojilje i da se silna prašina dogla oko toga. “Zašto nas odvajaju? Zašto moramo da se sklanjamo?” Meni se čini da je to zapravo odlična ideja. U javnosti smo, svi znaju da smo tu, a još uvek ne moraju da nas direktno gledaju. Mislim da je to dobar prelaz. Tj. želim da to bude samo prelaz, postepeno navikavanje ljudi na prizor majke koja svoje dete doji na javnom mestu.

Pobornik sam, naravno, želim da dojenje u javnosti postane normalna pojava. Ali, mame koje se zalažete za to, recite mi još nešto: kako uspevate bebi starijoj od 3 meseca da zadržite pažnju na dojci kada se okolo toliko stvari dešava? Meni je to nekada teško i kada smo u zamračenoj sobi, a kamoli kada su okolo svi ti zanimljivi ljudi, priroda, slike, predmeti…

Toliko od mene za danas.

Pozdrav, Lana

EDIT: Više na ovu temu pisaćemo na našoj novoj Facebook stranici Multi-Mam Srbija. Očekujemo vas tamo!