Trudnoća: kada obična hrana nije dovoljna

Šta radite kad ste žedni? Pijete vodu. A kako znate da ste žedni? Telo vam pošalje signal da mu nedostaje tečnost. Postoji jedan relativno prost mehanizam koji stoji iza ovoga, a koji se svodi na osmozu i koncentraciju vode (tj. koncentraciju svega ostalog u vodi) u vašoj krvi. U organizmu ne postoje ovako jednostavni i efikasni mehanizmi za sve potrebne hranljive sastojke i elemente, ali često telo na neobjašnjiv način dođe do zaključka da mu je nešto neophodno. Baš sada.

Celog života osluškujem svoje telo. Uvek se trudim da mu učinim šta traži, jer mi je retko kad slalo pogrešne poruke. Tako sam, na primer, došla do zaključka da kad mi “padne šećer” (znate ono kad ste odjednom malaksali, gladni, obliva vas hladan znoj i blago se tresete), umesto šećera i vode koje bi svi pokušali da mi uvale, najviše mi odgovara jogurt. Mogu da osetim kad mi nedostaje kalcijum jer mi se jedu mleko i sirevi, ili kada mi fale elektroliti generalno, jer bih jela instant supice po ceo dan. Jedna prijateljica mi je rekla da je to sigurno zato što sam stalno na rezervi. “Vozim s upaljenom lampicom” – sitna sam i mršava pa kad mi nešto nedostaje, toga stvarno više nema u organizmu.

Iako bih volela da verujem da je u trudnoći sve to mnogo bolje regulisano i da organizam tačnije i otvorenije zna šta mu fali, izgleda da nije baš tako… Prema svemu što sam pročitala, deluje da naučnici ne mogu da objasne trudničke potrebe za najrazličitijim i najčudnijim vrstama hrane, već da tvrde da je ovo većinom vezano za promene u čulu ukusa usled nove hormonske slike i nedostatka nekih potpuno drugih sastojaka, koji se u željenoj hrani ne nalaze. Postoji čak i stanje koje se najčešće javlja u trudnoći, ali se može desiti svima, u kojem osoba strašno žudi za ukusima koji uopšte nisu hrana: pesak, štirak, glina, pepeo, led… Iako skoro ništa od navedenih ne sadrži gvožđe, ove apetite (naročito želju za grickanjem i sisanjem leda) naučnici uglavnom vezuju za anemiju i nedostatak gvožđa u organizmu. Verovatno se zbog ovoga često javljaju u trudnoći.

Ja volim one babske priče: kako da odredite da li nosite dečaka ili devojčicu. Veruje se da ako u trudnoći žudite za slanom hranom, grickalicama, čipsom, kokicama – beba je muško. Ako, s druge strane, ne možete bez sladoleda, slatkiša, čokolada ili citrusnog voća, onda nosite žensku bebu. Moram vam priznati da sam ja žudela i za jednim i za drugim. Čak sam jela mnogo više slatkiša nego ikada u životu, ali je beban i dalje ispao prilično muškast. Doduše ima lepe dugačke trepavice.

Ono što je bilo čudno u mojoj trudnoći, mada znam da se i drugim ženama dešavalo, to je bila gadljivost prema mesu. Prva tri meseca nisam mogla da smislim meso. Nakon toga sam počela da ga jedem pomalo, ali i dalje umereno. Tako sam upala u deficit gvožđa iz kojeg se i dalje polako izvlačim. Pila sam one gadne, gadne ampule, koje su simulirale jutarnju mučninu do kraja trudnoće.

Svi znamo da trudnice jedu kisele krastavčiće. Meni nešto nisu legli. Ali, s druge strane, nisam mogla da prestanem da jedem paradajz. Sećam se da sam se jednom vratila sa pijace, otpakovala kese i shvatila da sam kupila 4 različita oblika paradajza: svež paradajz, konzerve pelata i dve vrste soka. Ukupno 4 kilograma. Sve se to za čas pojelo (čitaj: sve sam to za čas pojela).

Većina trudnica oko mene (a upoznala sam ih dosta jer sam išla na psihofizičke pripreme za trudnice) imala je grčeve u listovima kroz dobar deo trudnoće. Ja nisam – jer paradajz, blago meni, sadrži sve jone koji su neophodni za dobar rad mišića.

Zato ću sad napisati nešto što ne govorim često:

Ne slušajte uvek šta naučnici kažu. Informišite se, čitajte što više, znajte što više, naučite dovoljno o sopstvenom organizmu, hrani, potrebama. A onda osluškujte. Organizam će vam, češće nego što očekujete, staviti do znanja šta mu fali. Nekad će to biti hrana, piće. Nekad ćete osetiti da vas savladava grip ili prehlada. Pazite na svoje zdravlje, jer niste uvek bitni samo sebi – trebate i drugima. Zato osluškujte.

Pozdrav, Lana