Kako da ne udavite sopstveno dete
Gola leđa. Mokre noge. Piješ vodu zagrejan. Sveto trojstvo mog ćaleta. Ne šalim se. Imam 24 godine i još uvek ima iste primedbe. Ne samo to, i dalje mi rukom uhvati atlet majicu zajedno sa regularnom majicom i cimne, a onda se izbeči i konstatuje gola leđa.
Pa naravno da su gola čoveče, upravo si mi izvukao majicu!
On je jedan od onih roditelja koji bi, da još uvek živimo zajedno, i dalje ustajao noću i pokrivao me da ne ozebem, iako je prilično jasno da je napolju 25 u plusu i avgust mesec.
Najnormalnija pojava je da roditelji brinu za zdravlje svoje dece, ali da li i dalje postoji potreba da nekome u 24 godine kažeš da izduva nos ili da se dobro obuče kada ide napolje?! I kada uopšte sve to počne – briga za zdravlje sopstvenog deteta?!
Mom ćaletu bi to malo teže išlo, s obzirom da ne može da ostane u drugom stanju, ali briga o zdravlju sopstvenog deteta počinje još mnogo pre nego što se rodi. Praktično, pre nego što počnete da planirate dete. Zato što je potrebno da roditelji budu zdravi.
Ne govorim ovde o roditeljima koji imaju, daleko bilo, pu, pu, pu, neki sindrom. Govorim o ljudima sa svakodnevnim problemima, kao što je povišen krvni pritisak iliti hipertenzija, kako ću ga u ovom tekstu nazvati, jer planiram da sam tekst bude prilično ozbiljan. Ovo o čemu hoću da pričam je stvarno ozbiljna stvar.
Reći ćete da je sasvim normalno da neko ima hipertenziju. Naravno da jeste kada se najede pršute i napije Koka – Kole. Ali ako si u drugom stanju i imaš hipertenziju?! Pa to je prilično opasno. Može da ostavi posledice na dete, ali i da dovede do preeklampsije, a to je skupljanje svih krvnih sudova što dalje može dovesti do otkazivanja organa.
Pa ništa, popićete lek. Medicina je napredovala. I rešen problem. Osim toga što svaki lek koji koristite ima i neka neželjena dejstva, kao što je glavobolja. A ona znači apsirin. Koji se rutinski pije kod nas. Kao bombone. I dok se trudnica okrenula po sledeću teglu kiselih krastavaca, ductus arteriosus fetusa se zatvorio i dete je počelo da diše vodu.
Hajde sad da se samo na trenutak manemo lekova. I da malo popričamo o samoj trudnoći i o tome koliko znamo o njoj.
Iskreno, da nisam počeo da spremam Farmakologiju, znao bih da ženi poraste stomak, jede mnogo kiselih krastavčića, u jednom periodu strašno menja raspoloženja i ume da pusti vetar u samoposluzi dok je ispred tebe, bez ikakve mogućnosti da se iskontroliše. Pretpostavljam da žene znaju više od toga, ali knjige kažu da je trudnoća fiziološko stanje, iako dosta izmenjeno, u kom žena po svim parametrima počinje da funkcioniše skroz različito.
Fetus u stomaku prolazi kroz tri perioda iliti trimestra: preembrionalni, embrionalni i fetalni, gde prvi traje 17 dana nakon oplođenja, u drugom se formiraju organi i on traje od 18 do 56 dana, a onda nastupa period od 8 do 38 nedelje u kom organi rastu i fetus postaje beba.
Zašto je ovo važno?
Zato što primena lekova u prvom trimestru može u potpunosti onemogućiti začeće. Ili može „dopustiti“ jajnoj ćeliji da se oplodi i dovesti do stomaka do zuba nekoliko meseci kasnije. Dakle, u prva tri meseca lekovi – ponovo se vraćamo na njih – deluju po principu „sve ili ništa“, a dalje treba još i znati da bilo koja primena leka može uticati na plod i to u bilo kom trenutku trudnoće.
Pitanje koje se nameće samo od sebe je: šta je bezbedan lek kada jedan apsirin može da dovede do toga da udavite sopstveno dete?!
Odgovor je da apsolutno bezopasan lek ne postoji. Svi nose potencijalni rizik. Zato su ih naučnici podelili u grupe obeležene slovima A, B, C, D i X, gde se ovim redom i povećeva težina posledica koje lekovi mogu izazvati.
Tako u kategoriju A spadaju vitamini, ali pazite, u preporučenim dozama, ne na svoju ruku. U kategoriji B se može naći prednizon, u C aciklovir, D je rezervisana za tetraciklinske antibiotike, a hormoni, logično, spadaju u onu najnepoželjniju grupu lekova, grupu X.
Pretpostavljam da vam imena lekova kao što su danazol i spirinolakton ništa ne znače, ali upamtite da će devojčica imati dubok glas i atrofirane grudi za prvi – doći će do pomuškavanja, da se tako izrazim, iliti virilizacije, dok će za drugi od dečaka napraviti devojčicu. Tu je još i fenobarbital koji u prvom trimestru može izazvati kongenitalne anomalije, a krvarenje u trećem trimestru. Jesam li vam spomenuo aspirin i kako dete diše vodu? Sačekajte da čujete da može da odloži porođaj i da produži krvarenje. Kao i brufen. O cigaretama i alkoholu se sve već zna, ali mnogo strašnije od toga da ne treba piti u trudnoći, zvuči kada se kaže da etanol može dovesti do anomalija na mozgu i uopšte nervnom sistemu u bilo kom periodu trudnoće.
Ne znam da li ste izgurali pasus do kraja, ali znam da još uvek niste dovoljno uplašeni. Pa ću vam zato reći da postoje i sindromi – bolesti koje napadaju veći broj sistema organa. Fetalni alkoholni, fetalni varfarinski, fetalni hidantoinski. Reći ću vam da su slike strašne, kao one slike iz koncentracionih logora, samo sa decom. Ako još uvek niste dovoljno uplašeni, a sada bi već trebalo da budete, pričaću vam malo o talidomidskoj katastrofi.
Pedesetih godina XX veka na tržištu se našao lek koji se zvao talidomid i pošto se uzimao bez recepta, a koristio se kao lek protiv mučnine, svim trudnicama je bio široko dostupan. One su naravno, jer je trudnoća iako blagosloveno, ipak neprijatno stanje, uzimale lek, a onda roađale decu sa perajima umesto ruku. Da budem precizniji, to su bile šake direktno prikačene na trup.
Sada ću prestati, pošto ste propisno prestravljeni, i zamoliti vas da me saslušate. Jer će biti kratko i vrlo korisno.
Brinite za svoje dete mnogo pre nego što se rodi. Postoje ljudi koji će vam pomoći u tome. Zovu se lekari i farmaceuti. Pitajte ih pre nego što popijete bilo šta od lekova. Pre nego što popijete čaj. Pre nego što pojedete nešto što nikada do sada niste jeli.
Ne postoji dovoljno glupo pitanje, naročito kada su deca u pitanju.
Komentariši