Prehlada počinje od nogu

Uveliko ulazimo u period gripa i prehlada, pa se moramo dobro zaštititi: obući debele čarape i navući kape. Zapravo, dosta dugo me muči ta tema, jer sam ubeđena da svaki put kad mi cipele propuste vodu i smrznu mi se noge, ili kad hodam bosa po hladnom podu, nakon toga dobijem neku vrstu prehlade; s druge strane, moj suprug tvrdi da to nema baš nikakve veze. Malopre sam videla ženu u japankama (na 10 stepeni), pa me je to nateralo da sednem i pokušam da nađem dokaze za ili protiv ove opšte poznate pojave koja se zove: prehlada počinje od nogu.

Šta je zapravo prehlada?

Oko nas se svakodnevno kreće, prenosi, množi bezbroj mikroorganizama: virusa, bakterija, gljivica… Neki od ovih organizama nisu izazivači bolesti. Drugi uzrokuju bolesti kojima smo dali imena. Ipak, postoji nekoliko vrsta virusa koji nisu ni mnogo zarazni, ni strašno agresivni, ali ugrabe priliku kad su odbrambene sposobnosti organizma smanjene da se razmnože i stvore prehladu.

Ovi virusi na sluznicu nosa i oka dospevaju preko ruku, kao i kapljičnim putem, ali ih tu dočekuje spremna odbrana: dobra prokrvljenost nosne sluznice omogućava imunom sistemu da dobro radi svoj posao. Zapravo, većina ljudi na zemlji nosi neke viruse, iako ne pokazuje simptome.

Ukoliko iz nekog razloga imunitet oslabi, nastupa prehlada – tj. simptomi se pojavljuju.

Kad imamo prehladu, jesmo li zarazni ili nismo?

Jesmo, ali ne u značajnoj meri. Možemo biti prenosioci istih tih virusa i ako nemamo nikakve simptome. Da bi se smanjila mogućnost unosa virusa u organizam (na sluznicu oka i nosa), trebalo bi što češće da peremo ruke.

Kakve veze hladnoća ima sa prehladom?

Neki će reći – nikakve. Prehlada jeste virusna infekcija, ali dosta blaža nego grip. Ipak, postoji veza. Kada je nekome hladno, periferni krvni sudovi se sužavaju, na taj način smanjujući lokalni imuni odgovor koji sprečava mikroorganizme da deluju tu gde su: u sluznici nosa, oka i slično.

Takođe, simptomi koji se javljaju kada vam je hladno (curenje nosa, kijanje) isti su simptomi koji se pojavljuju kasnije, kada “prehlada nastupi”.

A šta ako vam je toplo svuda osim na nogama?

Ja nisam doktor medicine, već farmaceut, pa nemam druga iskustva osim sopstvenog, niti imam kontakt sa pacijentima. Ipak, znam da su na Univerzitetu u Kardifu sproveli istraživanje uticaja hladnih nogu na stvaranje prehlade.

180 ispitanika podeljeno je u dve grupe. Jedni su ostavljeni na miru, dok su drugi morali da drže noge u hladnoj vodi 20 minuta.

Neposredno nakon ovog zlog čina, zdravlje dve grupe se nije značajno razlikovalo. Ipak, u sledećih 5 dana je u grupi koja je držala noge u vodi bilo duplo više prehlada nego u kontrolnoj grupi.

Objašnjenje je zapravo sleće: kada ohladite noge, telo dobija informaciju o hladnoći, pa se periferni krvni sudovi, uključujući i one u nosu, skupljaju i ostavljaju područje slabije zaštićeno od prisutnih virusa.

Savetuje se ne samo da se nogice dobro utople, već i da se neka marama ili šal upotrebi da greje nos u hladnim zimskim danima – na taj način ćemo sprečiti pojavu simptoma mnogih prehlada.

Da su na meni pokušavali da sprovedu ovo ispitivanje, znam šta bih zaradila – zaradila bih upalu bešike. Ne pitajte me koji je mehanizam u to uključen, nigde na internetu nisam našla objašnjenje. Ili mi pojasnite – komentari su vaši!

Pozdrav, Lana