„Roditelj“, kultna predstava ili promašaj, od vas zavisi

Vrlo mi je teško da počnem ovaj tekst. Najviše zbog toga što ne znam u kom trenutku tačno sam čuo rečenicu koja me naterala da sednem da pišem ovo. Vrlo je teško razabrati trenutak kada se tvoj nervni sistem aktivirao nakon što zbrišeš jedan dobar slavski ručak koji po pravilu posle piva dovodi do stanja sličnog onom osećaju ujutru kada se probudiš u prohladnoj sobi, a ispod pokrivača lepo i toplo. Baš iz takvog dremeža, iako sam se ja naravno svim silama potrudio da bar delujem kao osoba koja je budna, prenula me jedna toliko puta do sada pomenuta rečenica. „Da, da, udaje se. Ostala je trudna sa njim, pa su odlučili da se uzmu“.

U trenutku sam pomislio da se radi o jednoj od mojih bivših devojaka, jer je u srednjoj školi, kada sam ja prolazio kroz fazu starijih devojaka, gotovo sveto pravilo bilo da devojka sa kojom budem ili sa kojom se muvam odmah posle rastanka ostane trudna i uda se. U jednom trenutku sam najiskrenije razmišljao da otvorim agenciju za pomoć usedelicama. „Izađite sa mnom na piće i budite srećne do kraja života“. To bi mogao da bude slogan.

Svakako je mnogo bolje nego: „Napravite dete, a onda se uzmite i ostanite nesrećni do kraja života“. Sve zbog deteta, naravno. E pa pazite, dete trenutno nije briga. Ono jednostavno još ne zna ni da je okrenuto naopačke, a kamoli da će priča o tome kako ste ga napravili početi sa dve litre vodke. Kada ga bude bilo briga, trpeće to što se niste zabavljali godinama, ili mesecima, a onda živeli zajedno, pa se verili i tek onda kad ste se uverili da ste stvarno jedno za drugo, venčali se. Ali tada će već biti kasno jer dete, ustvari sada je već dečko ili devojka, neće hteti da se vi razvedete i to toliko jako da će samo sebe maltretirati. Samo da mama i tata ostanu zajedno.

Pali ste, kolege, na ispitu. Dođite u sledećem roku. Osim što ga neće biti, jer je sledeći tek za tri meseca, a do tada će vaš mali seks bez kondoma već biti beba koja igra u ritmu Tozovca zagrljena sa rodbinom pred venčanim stolom. Govorim vam ovo iz sopstvenog iskustva.

Kažu da je svadba mojih roditelja bila jedna od najboljih žurki na kojima su zvanice bile. Uprkos Titovoj slici iznad mladenaca. I da su se svi ludo proveli. Naravno, kada niko od njih kao moja majka nije morao da ode u kuću znajući da će za nekoliko meseci ulaziti u sobu prvo stomak pa tek onda metar iza njega ona.

Godine su prolazile, moji su se svađali, prvo van mog vidokruga, pa preda mnom, pa sam se ja pravio da sve to zamišljam, da bih na kraju molio i plakao da se ne razvedu. Sve do jednog lepog i sunčanog dana kada sam im rekao da se razvedu i da me nije briga.

A onda se dogodilo nešto neverovatno!

Život je nastavio da bude isti. Štaviše, postao je bolji. Mi smo (sestra i ja) i dalje nastavili da imamo babu i dedu, čiču i strinu, tetku i teču, mamu i tatu, samo su naši mama i tata prestali da imaju muža i ženu, a mi prestali da imamo svađe svakog dana.

Naravno, bilo je potrebno vreme da ljudima kojima kažem da su moji razvedeni objasnim da to ne znači da bolujem od neke neizlečive bolesti i da ne treba da me gledaju sažaljivo kao oni slatke kučići sa slika kojih je pun internet, već da sam jednostavno neko ko je besomučno pokušavao da izvuče dupli džeparac.

U tome otprilike i jeste stvar.

Vidite, mnogo roditelja razvod shvata kao poziv na takmičenje. U više disciplina. Mislim da bi jedan razvedeni srpski roditelj bez ikakvih problema mogao da uzme neku od medalja na sledećoj Olimpijadi u desetoboju. Jednostavno, prestanu da budu roditelji svojoj deci i postanu strastveni takmičari. Ko je dao više džeparca?! Ko je pustio dete da duže ostane u gradu?! Ko je opravdao više časova?!

I kada konačno pobede, shvate da su izgubili. Ili još gore, ne shvate.

Napišite sebi podsetnik u telefon, zalepite sebi stiker na ogledalo u kupatilu, snimite se na traci. „Ja sam čovek koji je mučio sebe i ženu i dete. Bolje dobar razvod nego loš brak. Ženu nemam, ali dete imam. I to je sve. To je stvarno moje sve“. Naučite napamet, a onda ponavljajte svakog jutra. Igrajte tu ulogu marljivo. Godinama. Neka to bude jedna od onih uloga koje se pamte. Neka to bude vaša „Buba u uhu“, vaš „Radovan III“.

A vaše dete će to znati da nagradi, ako ne aplauzom kada izađete na bis jednog dana da cupkate unuče u krilu, onda bar tekstom u kome vam se zahvaljuje što ste se razveli. Ma koliko to suludo zvučalo.