Sa 25 godina. Sledeće pitanje, baba

Život je u principu skup pitanja. Moj se do pre nekih mesec dana nalazio tačno između „Kad ćeš ti da diplomiraš?“ i „Kad ćeš da nađeš devojku?“. Tu su još i „Kada ćeš da počneš da radiš?“, „Kad se ženiš?“ i naravno: „Hoće skoro ti unuci?!“ Faze ne moraju nužno da se prođu ovim redom, ali u suštini niko posle porodičnog ručka nije uspeo da izbegne unakrsnu paljbu između babe i strine.

Ne, nisam diplomirao. To znači da ću ako sve bude bilo kako treba, uskoro biti na: „Nije valjda da ta tvoja neće da baca jabuku preko kuće? Kako to misliš nećeš iz puške da gađaš?“, po babinom sistemu vrednovanja. Imam 25 i već bi trebalo da baba dobije praunuče. Mislim da ovo samo ne sme da izgovori naglas.

Da se ona pita, ja bih već morao i da diplomiram i da imam dete. Ali se ovde na svu sreću pitam ja. A pitanje za ovu nedelju će biti: Pa dobro bre, kad je pravo vreme da se nađe devojka pa da baba može da odahne?

Sticajem okolnosti, znam da to nikako ne treba da bude srednja škola ili kraj osnovne škole. Jednostavno je, završi se raskidom pred samu veridbu i sedenjem čitavog života pored nekoga sa kim si zato što ti je bilo vreme. Glupost.

Ovo se zapravo dešava svakog dana. Premotajte film u glavi o svim onim srednjoškolskim parovima koji su bili srećni i nasmejani svaki veliki i mali odmor i shvatićete da su u velikom broju slučajeva u braku, ali sa nekim drugim ljudima. Sve je počelo njenim statusom: „Ima ta jedna vrsta nedostajanja, po meni najgora, kada dvoje ljudi sede jedno pored drugog i nedostaje im ono što više nisu…”, a završilo se tako što su priznali sebi da nisu prošli svud, što bi rekao Čola, probali sve. Drugim rečima, previše vremena su potrošili na kupovinu plišanih medveda, upoznavanje tuđe rodbine i spremanje ispita zajedno, a svet oko njih je mnogo drugačiji od sigurnosti koju nalaze u reči mi.

Međutim, nije vreme jedino što je ovde važno. Da, manje su šanse da preživite do sudbonosnog Da ako se niste smuvali na eksurziji u Nišu, kad su vas ostavili u sobi same. Vrlo je važno da li ste spremni.

Ne želiš da se nađeš tamo gde je bio Kobi Brajant u svojoj prvoj sezoni, 1997. godine u polufinalu protiv Juta Džeza i da promašiš čitav koš četiri puta. Samo on može da se vrati posle toga i da postane verovatno drugi najbolji košarkaš svih vremena. Želiš da budeš na visini zadatka. Zato sledećih godina svaku sezonu počinješ trčanjem u tri ujutru i treninzima koji traju po deset sati. Moraš da budeš posvećen. Moraš da budeš Frančesko Toti. Veran jednom klubu čitav život.

Ipak, glavno mesto u čitavoj ovoj raspravi zauzima samo jedan trenutak – shvatanje da je to osoba pored koje želite da budete. U vreme moje babe to je bilo jednostavno. Svidi ti se. Igrate kolo jedno pored drugog. On traži tvoju ruku. Uzmete se. Ili ti jednostavno mama i tata odrede i gotovo je. Crno ili belo. Danas je međutim sve… pa… 50 nijansi sive.

Mnogo toga treba da se poklopi. Takvo je vreme. Nekada nisi imao telefon, danas imaš android.

Ja sam ovde pomogao koliko da se ne razvlačite čitav život sa nekim iz navike, a da ga onda ostavite ispred oltara jer ste shvatili da ćete do kraja života gledati istu ženu. Devojku ili dečka vam neću tražiti. To već morate sami.

Ipak, spreman sam da ovde dam još jedan savet. Nemojte pokušavati da nađete nešto što zadovoljava sve kriterijume vaše pretrage. Život nije Google i vrlo često ostanete bez rezultata pretraživanja. Još bolje, nemojte da tražite samo lepe stvari. Lako je kad je lepo. Treba biti sa nekim i kad je teško. Tražite samo ono najgore. I to u vama. A onda pronađite osobu koja će to da poništi.

Zdravo, ja sam Stefan Simić, imam 25 godina i zavisnik sam od društvenih mreža i nekoliko večeri za redom se nisam setio da mi je telefon u džepu.