UV zaštitnici | od Glave do Pete

Kad krenu ovako lepi dugi dani, ja se prosto ozarim. Kez od uva do uva i ne ulazim u kuću. Da mogu 365 dana u godini bila na suncu, neka plaža, pored mene pićence, pa neka se ruši svet – ja ne mrdam. Ali… (to je ono ali što devojci sreću kvari)

Elem boja moje kože je kreda belo, a jedina boja koju leti mogu da dobijem je u rasponu od bledo do šećerno roze, pa sa tim u vezi na plažu odlazim sa kompletnim asortimanom proizvoda za zaštitu od sunca, šeširima, naočarima i boga pitaj čime još. Znate na plaži onu decu koja se kupaju u majicama? E, pa ja sam bila jedna od njih.

Htela sam malo da zavirim u nauku iza cele ove priče o sunčanju i zaštiti od istog i evo na šta naiđoh.

Sunce emituje elektromagnetno zračenje u koje spadaju i UV (ultra-ljubičasti) zraci.

UVC zraci (100-280nm) su apsorbovani od strane atmosferskog ozona. Većina zraka UVA opsega (315- 400nm) i 10 % UVB zraka (280-315nm) dospe do zemljine površine, iako ova količina zavisi i od nadmorske visine.

UVA i UVB zraci imaju značaja sa aspekta ljudskog zdravlja. Male količine UV zraka su neophodne za produkciju vitamina D, ali prekomerna izloženost može imati akutne i hronične zdravstvene efekte na kožu, oči i imuni sistem.

Dakle želimo da, ukoliko se usredsredimo na kožu, izbegnemo opekotine danas, a rak kože u budućnosti.

UVA zraci prolaze dublje u kožu, tamne postojeći pigment – melanin, te izazivaju direktnu pigmentaciju kože, bez pojave crvenila. Ovo zračenje može da izazove razaranje strukture DNA. Promene su trajne i prenose se na novonastale ćelije. Prevremeno starenje kože ˝fotostarenje˝ je posledica izlaganja kože UVA zracima.

UVB zraci prodiru u površinske slojeve kože gde razaraju ćelije, a kao posledica toga javlja se perutanje i ljuštenje kože, kao i opekotine. Poznato je da ti zraci izazivaju iritaciju kože nekoliko sati nakon izlaganja, ali ovi zraci mogu izazvati i hronična oštećenja kože. UVB zraci su toliko jaki da mogu da izazovu opekotine trećeg stepena. Zavisno od doze UVB zraka koju je primila koža, javljaju se intra i intercelularni otoci. Vremenom može doći do melanoma kože.

Smatra se da UVB zračenje utiče na inicijaciju melanoma, a UVA zračenje uglavnom uzrokuje napredovanje melanoma.

Mera za količinu UV zračenja koja odgovara njegovom dejstvu na ljudsku kožu je UV indeks. UV indeks se računa na osnovu sledećih faktora:

satelitima izmerena debljina ozonskog omotača iznad grada
pokrivenost neba oblacima, koji u različitom stepenu blokiraju UV zrake
godišnje doba
nadmorska visina

Sajt na kome je moguće pronaći vrednosti UV indeksa za neke gradove Srbije, za svaki dan je http://www.uvzracenje.com/. I iznenadićete se da su vrednosti poprilično velike.

Proizvodi sa zaštitom od UV zračenja su dostupni u obliku losiona, kremova, masti, gelova, sprejeva, stikova, vlažnih maramica, naočari, određene vrste odeće, folija za stakla, itd.

Naočari

Zdravstveni radnici ukazuju na važnost nošenja sunčanih naočara, u cilju zaštite očiju od UV zračenja radi sprečavanja akutnih ali i odloženih bolesti oka.

Sunčane naočare nisu dovoljna zaštita u slučaju direktnog gledanja u sunce (čak ni za vreme pomračenja sunca).

Da li i u kolikoj meri sunčane naočare blokiraju UV zrake, može se proveriti jedino kod proizvođača stakla. Ni boja, ni intenzitet zatamnjenosti, ni cena, nisu sigurno merilo kvalteta sunčanih naočara. Visoke cene određenih sunčanih naočara ne garantuju njihov kvalitet i visok stepen zaštite od UV zraka.

ISO standard (International Organisation for Standardization) za kvalitet naočara još uvek ne postoji.

Naočari koje obezbeđuju 100% zaštitu od UV zračenja imaju oznaku na proizvodu, i to oznaku UV 400 imaju naočare sa filterom za 99-100% zaštitu od UVA i UVB svetla (talasne dužine do 400 nm) dok rasprostranjeni standard Evropske unije, nalaže blokiranje 95% zračenja do 380 nm.

Evropski CE znak ukazuje da naočare pružaju siguran nivo zaštite od UV zraka pa nam ostaje nam da verujemo oznaci CE 400 nm ili 380 nm.

Polaroid polarizovane naočare za sunce obezbeđuju 100% UV zaštitu.

Što se tiče naočari za vid dioptrijska stakla mogu biti istovremeno i sunčana i razlikujemo više opcija:

obojena dioptrijska stakla (ne štite od UV zraka, čak su i štetne, ako se na njih ne stavi i UV filter)
sunčana stakla sa dioptrijom (100% UV zaštita)
polaroidna sunčana stakla sa dioptrijom (100% UV zaštita)

Preparati za zaštitu od sunca

Da se moja majka pita preparati sa brojem ispod 60 ne bi trebali ni da se prave. A taj broj predstavlja SPF (eng. sun protection faktor) koji je uveden 1962 i širom sveta priznat kao mera koje potrošačima daje opštu sliku o tome koliku zaštitu pruža neki preparat. SPF u osnovi predstavlja zaštitni faktor od UVB zračenja i označava ukupnu izloženost sunčevom zračenju, a ne vremensko trajanje izlaganja suncu.

SPF se za određeni preparat dobija tako što ispitivači okupe oko 20 na sunce osetljivih osoba i mere količinu UV zraka koja im je potrebna da izgore bez, pa sa zaštitom. Onda podele ove dve vrednosti (sa i bez zaštite) i broj se zaokruži. Voila, dobijen je SPF.

SPF je dakle broj koji predstavlja odnos između doze UV zračenja koja dovodi do pojave crvenila kod zaštićene kože i doze zračenja koja dovodi do pojave crvenila kod kože bez zaštite. Obeležava se brojevima od 1-30 i više. Smatra se da adekvatnu zaštitu mogu da pruže sredstva čija je SPF iznad 15.

Za izračunavanje maksimum vremena izloženosti suncu sa preparatom možemo da upotrebimo sledeću jednačinu:

maksimum vremena izloženosti suncu = minuti do crvenila bez preparata * SPF broj

Na primer, faktor 6 označava da osoba koja dobija minimalno crvenilo nakon 10 minuta izlaganja nezaštićene kože sunčevim zracima u uslovima primenjenog zaštitnog sredstva isto će dobiti nakon 60 minuta izlaganja kože suncu.

Ali vrednosti SPF su dobijene kada se preparat primenjuje u količini od 2 mg po cm2 kože.

Proizvodi sa SPF 30 ili više mogu da se grupišu kao proizvodi sa visokim stepenom zaštite i označavaju se kao „30+“, što ima smisla budući da proizvodi sa SPF preko 30 imaju mali dodatni efekat u odnosu na one sa manjim SPF.

Naime SPF 15 apsorbuje 93,3% UVB zračenja, a SPF 30 (duplo veći SPF) apsorbuje samo 3,4% dodatno.

SPF	% UV absorbovano
15	93.3
30	96.7
50	98

Zaštitu od oštećenja kože u preparatu obezbeđuju zaštitni faktori. Faktori zaštite su supstance ili materijali koji štite kožu od UV zračenja. Naneti na kožu, zaštitni faktori presretnu sunčevo UV zračenje pre nego što isti oštete kožu. Ni jedan ne blokira u potpunosti UV zrake, pa se tako radije treba okrenuti preparatima sa oznakom ˝sunscreen˝ nego ˝sunblock˝.

Nisu svi jednako efektivni. Neki faktori pružaju zaštitu samo od jednog tipa UV zračenja (na primer UVA), ali ima i onih koji štite i od UVA i od UVB. Faktori koji štite od oba tipa zračenja imaju takozvani široki spektar ˝broad spectrum˝ i preporučuju se svima.

Faktori zaštite se dele na:

1. Fizički faktori zaštite su mineralni pigmenti koji reflektuju sunčeve zrake, kao što su cink – oksid (ZnO) ili titanijum – dioksid (TiO2) koji imaju širok spektar. Međutim ZnO blokira više UV zračenja od titanijum – dioksida, pa se njegova upotreba više preporučuje. Ove supstance ostavljaju beli trag na koži i sunce ih ne razlaže. Ipak, razvojem nanotehnologije ovaj beli trag je sve manje izražen, a preparati sve prihvatljiviji čak i onima koji ne žele da izgledaju “kao da su se mazali krečom”.

2. Hemijski faktori zaštite su hemijski filtri ili UV apsorberi koji apsorbuju UV zračenje i to UVA i/ili UVB, a pritom menjaju svoju strukturu. Na primer:

bytil Methoxydibenzoylmethane – UVA
ethylhexyl Methoxycinnamate – UVB
benzophenone 3 – UVA i UVB

Spisak nekih od najčešće upotrebljavanih zaštitnih faktora sa zemljama gde su zakonski odobreni je moguće naći prateći referencu 4.

Kvalitetan proizvod pored smeše UV fitera treba da sadrži i vlažeće emolijente (prirodna ulja), antioksidanse (Vitamin E) i komponente za regeneraciju kože (Pantenol, Bisabolol, Carotenol, Alantoin…)

Eto sad kad znate kako SPF funkcioniše, pravac napolje.

Pozdrav, vaša Iva

Reference

Slika naočara: queenbeeofbeverlyhills / Foter / Creative Commons Attribution 2.0 Generic (CC BY 2.0)

Ljubinka Mitrovic