Kućna pomoćnica Noni u paklu bolnice

Noni, umor i imunitet

Moji problemi sa raspremanjem datiraju još iz ranog detinjstva. Keva je insistirala na tome da ja sam raspremam svoju sobu, a ja sam kao svako normalno dete umesto da sklonim flomastere na svoje mesto kada dođem do njih, počinjao njima da crtam i bojim.

Da bi raspremanje kuće učinila što težim, majka mi je baš negde između dva raspremanja moje sobe rodila sestru. pa se sada raspremanje kuće igra na hard. Ako je ikad i bilo na easy. Jedno je sigurno, mala kuca šifre. To znači da kako god da podelimo raspremanje ja uvek raspremim više. I da će ona reći isto to ako nju pitate.

Kažu da je Prvi svetski rat izbio zato što je Gavrilo Princip ubio princa Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine. Gluposti! Prvi svetski rat je počeo tako što su se neki brat i sestra posvađali oko raspremanja kuće. Ako imate mlađu sestru tačno znate o čemu govorim.

Kako to obično biva sa ratovima, na kraju se sedne za zeleni sto i nastupi primirje. Dvoje potpišu da više neće da se svađaju i sve to do prvog sledećeg raspremanja kuće. Osim što je ovoga puta upalilo. Faktor pomirenja u vidu keve je ispregovarao uslove kojima su obe zaraćene strane bile zadovoljne.

Nadležnosti su podeljene, mir je sklopljen, ja sam prestao da budem kampanjac (naravno da se ovo ne odnosi na ispite), a kuća blista.

Mislim da je zapravo to što svakoga dana raspremim po malo glavni faktor stabilnosti u našoj kući.

Mnogo je lakše oprati dve šolje na svakih par sati nego provesti sat vremena nad sudoperom. I mnogo je lakše krevet namestiti odmah čim ustaneš. 21 dan i onda ti se stvori navika, ja kad ne namestim krevet kao da nisam ni ustala“, keva se već pretvorila u Paula Koelja ili je to Kaluđer koji je prodao svoj Ferari, ne znam, ali je u pravu.

Pretpostavljam da je subliminalna poruka svega trebalo da bude i to da ja treba što pre da počnem redovno da učim i da se manem kampanjisanja.

Jednog dana i ako imaš kućnu pomoćnicu, moraš da znaš da raspremiš sama”, uključio sam se u razgovor par minuta kasnije kad je već sestra bila na tapetu.

Ne znam kada je paralela između današnje teme i kućne pomoćnice tačno nastala, ali pretpostavljam da je to bilo negde oko čistoća-je-pola-zdravlja. Možda bi lični asistent bio prigodniji opis soka noni, ali moja zadnjica nema profil na Instagramu i emisiju na E! tako da sam ostao pri prethodnoj ideji.

Pretpostavljam da ovo nije baš najsrećnija paralela, ali pokušajte vi da razmišljate o nečemu što nije raspremanje kuće kad dnevno morate da se družite sa dve mašine i čitavim dvorištem vikendom. Da, i dvorište se računa. Rekao sam vam da mala rasprema manje od mene.

Bilo kako bilo, u današnje vreme nemamo baš mnogo vremena da se bavimo sobom. Osim ako vaša zadnjica nema profil na Instagramu i emisiju na E! Tada je jedino što treba da radite u životu, da se bavite sobom i time kako da nazovete svog psa, koji je možda i mačka. Nakon što smislite hešteg za današnji dan.

Jednostavno, ne stižemo. Sve je o poslu, jurnjavi i jesi-ti-došao-na-piće-sa-telefonom-ili-sa-mnom. Kapitalizam je već dobrano uglavio nogu u vrata i gura da uđe unutra. Posledica toga je da sada moramo radimo da bismo živeli. A to za nas kao narod nikako nije dobro.

Imam čak tezu da se u današnje vreme ne isplati ići na posao. Možda se ne isplati ni imati posao.

Verujte mi. Jedeš brzu hranu. Imaš mnogo stresa. Sediš u kolima satima u saobraćajnoj gužvi ili stojiš na nečijoj nozi u javnom prevozu. To i nije tako loše, mogao je neko da stoji na tvojoj nozi. Neko ko baš i ne veruje u ličnu higijenu. I ima perut. Dođeš kući, plata je mala, a deca su porasla i neće da raspremaju. Ali hoće iPhone. Raspremiš. Dok sebi u bradu mrmljaš kako uvek sve moraš ti. Žena kaže da loše izgledaš i da treba da malo usporiš. Kažeš ženi da nema pojma i da nećeš da piješ nikakve bućkuriše od sokova. Šta on radi, sam rasprema kuću? Da je noni dobar, od njega bi se pravila rakija.

Onda svane jedno jutro i desilo se ono najgore. Ne, nisi umro. Moraš da ideš kod lekara. Rekao ti je komšija između treće i četvrte “po jedne” da je njega tako žigalo onomad. Danas ima tri bajpasa.

Ulaziš u bolnicu. Guraš se sa penzionerima. Dolaziš na red, ali ti fali uput. Vraćaš se na kraj reda. Analiziraš nalaze zajedno sa svojim drugovima penzionerima – već četrdeset godina čekaš u redu, sada si i ti jedan od njih. Dolaziš ponovo na red. Bela svetlost. Misliš da je gotovo i prepuštaš se, a onda shvataš da si samo sanjao, da je subota jutro i vreme za raspremanje kuće.

Čistoća je pola zdravlja, za drugu polovinu pijte sok od nonija.


NoniNoni je biljka koja raste u tropskim područjima, a istraživanja  ukazuju da plod sadrži preko 150 aktivnih bioloških materija uključujući vitamine, minerale, enzime, aminokiseline, ugljene hidrate i elemente u tragovima. U tradicionalnoj primeni, kao lekovito sredstvo, koristi se duže od dve hiljade godina – kod problema sa kožom, kosom, noktima, kod bolova, respiratornih smetnji, mučnine, grčeva, kostobolje, posekotina, rana, tegoba sa varenjem  itd.

Provincijalac u Beogradu. Hedonista since 1990. Student Farmacije since 2009. Pišem jer volim. Studiram jer moram. Pišem o ženama jer prijatelje treba držati blizu, a neprijatelje još bliže. To je moj smisao za humor. Neki kažu da im se sviđa, drugi ne shvate da se šalim. Bolno iskren. Ne znam da stanem. Znam da se izvinim. Oružje izbora: ironija. U drugim vestima: Zveda, Liverpool, knjige, pivo, Klepton. Mračna strana ličnosti: Slab na narodnjake i “Porodica ne sme da trpi zbog kafane”. Tokom pisanja ove biografije nije povređena ni jedna životinja, a svaka sličnost sa situacijama i likovima iz stvarnog života je sasvim slučajna.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *