Problem u komunikaciji u vezi?! Možda ne volite isti sendvič

Sinoć u stanu standardno muška atmosfera. Pivo, dobra košarka i nas četvorica. U stvari, nas trojica smo gledali utakmicu, pili pivo i drali se kao nenormalni, a četvrti je čitavo veče proveo pored utičnice buljeći u mobilni koji će mu srasti sa rukom ako nastavi ovim tempom. Na trenutke se smejao, pa se onda mrštio, pa ponovo smejao, pa je onda držao ruke na glavi i mrmljao sebi nešto u bradu. Valjda tako treba kad si zaljubljen i kada se muvaš sa devojkom koja ti se mnogo sviđa.

U suštini, meni je žao da mu kažem, ali brate, neko sa kim se svađaš since day before day one ne može da ti bude devojka, bar ovako dok sedim i pišem o drugima. Lako je biti pametan za druge, i teško je mojim drugovima da sakriju mobilni telefon od mene kad popijem, jer se tad razum isključi, a onda dirigentsku palicu preuzima limbični sistem i dok su se okrenuli ja sam već našao mobilni i izvodim „Ariju slomljenog srca u d – molu“.

Naravno, alkohol uopšte nije odlučujući faktor. Ja to zovem „oni dani“. Kada je sve potaman, a tebi nešto fali, a to nešto obično ima lep osmeh i oči u kojima pronalaziš onaj X faktor, narodski rečeno „ono nešto“. Tu je ili kraj ili početak. Ili si srećan ili si nesrećan. Ili praviš sendviče i smeješ se do duboko u noć sa njom ili sediš okružen pivom i drugarima, tvoj tim prolazi u šesnaest najboljih timova Evrope, a ti pridržavaš rukama glavu i vrtiš u neverici.

Znam da ovo nije Slagalica, ali imam reč od dvanaest slova. Komunikacija.

Pokušavam da izaberem situaciju koja će najbolje da dočara ono kad ona nije ljuta i hoće da o tome razgovaramo, a u stvari neće, jer eto, trebalo je da sam znam šta je dobro i šta ona želi, a ne da mi ona kaže. I previše je teško, jer scenografija može da bude naša soba kada treba da krenemo na večeru, ulica, prodavnica, krevet, ili bilo šta što ona odabere, a sam scenario može biti sve, od komedije pa sve do naučne fantastike. Moje je samo da svoju ulogu odigram najbolje što umem, a to podrazumeva da znam tačno šta treba da uradim.

Ja sam nekako uvek bio Švajnštajger, a mogu samo da zavidim srećnicima koji su se rodili kao Pirlo pa tačno znaju šta treba da urade. Bez obzira što sam mukotrpnim radom saznao mnoge tajne ženske psihe, uvek se završavalo na istom – shvatim šta je to što sam uradio pogrešno, mada negde duboko u duši već znam o čemu se tu može raditi, pa ispravljam krive Drine.

Zapravo, mnogo je lakše ispraviti krivu Drinu nego naći neki pouzdan savet vezan za ovu tematiku, makar se koristili i internetom. Verujte mi, pokušao sam da guglujem, ali je sve što sam našao kada sam kucao „muško-ženski nesporazumi“ film iz 2013. bez rejtinga i sa glumačkom postavom čiji kriterijum za izbor je bio to da budu iz meštovitih brakova sa teritorije slovenskih naroda. Ne znam zašto sam uopšte očekivao da ću na internetu naći pomoć kada svaka veza zapravo ima toliko kriterijuma za pretraživanje da čak ni Google ne može da pomogne, ali nisam hteo da odustanem tako lako, sve dok nisam došao do 684 hiljada pretraga za 0.51 sekundi za „šta da radim kada je ona ljuta, a u stvari nije ljuta“. Što i nije neka pomoć.

Sve i da sam našao baš ono što mi je potrebno, verovatno bih zaboravio da mokar peškir sklonim iz ugla kupatila posle tuširanja ili da večeras idemo na večeru kod njenih. Ja kao muškarac sam predodređen da pravim gluposti. Bitno je samo da li ću znati da se izvučem iz njih. Neko kupuje cveće, neko vodi na večere, a ja obično za takve stvari koristim humor.

I kao što ne volim da prepričavam tuđe fore kao svoje, tako ne volim ni da savetujem ljude o stvarima koje i nisam baš sam prošao, već sam učio slušajući druge ili čitajući po netu. Zato ću vam pričati o nečemu gde čvrsto stojim iza svake svoje napisane reči. O sendvičima.

Ja najviše od svega volim kečap. Jedno vreme sam ga bez ustezanja i na gađenje roditelja jeo čak i sa pilavom. A mnogo je lakše praviti sendviče do duboko u noć kao da ste godinama zajedno kada neko obožava kečap kao i ti, nego sa nekim ko na primer voli majonez. Majonez je sasvim dobar u ruskoj salati, ali majonez u sendviču, još ako ona baš insistira na njemu… Krenite dalje. Bolje birati mudro nego jesti nešto što ti se ne sviđa. Još gore, praviti se da uživaš u nečemu što ti se ne sviđa.

Naravno, preduslov je da tačno znaš šta želiš. Ja želim beli tost, margarin i stišnjenu šunku, kečap, malo pavlake sa sitno seckanim kiselim krastavcima i malo origana, tostiran, ali ne prepečen.

Jednostavno, iskreno, bez mnogo iznenađenja, a opet srcu drago već 24 godine. Nešto što ne može da mi dosadi, ali uvek može da me natera da mi krene voda na usta, da ustanem u sred noći i spremim ga. Ili u rano jutro.

A ne mogu da se setim stvari koja bolje može da popravi neporazum od omiljenog zajedničkog doručka u krevetu serviranog sa dosta smeha.