Antikandida program ishrane
Antikandida program ishrane karakteriše ishrana siromašna ugljenim hidratima, a bogata prirodnim mastima (LCHF – low carb high fat), s tim da se ne radi o odricanju nego o mudrom biranju, što znači da treba jesti kad smo gladni i to samo onoliko koliko je potrebno da se zasitimo.
Obrok treba sastaviti prema LCHF principima, što znači od proteinskog dela (meso, riba ili jaja), povrća (pečeno, kuvano, prženo, dinstano ili s roštilja), uz masnoću u kojoj se pripremala hrana, ili uz umak napravljen od putera, žumanaca, maslinovog ulja i začinskog bilja, kao i salate od sirovog povrća (sirovo povrće uz svaki obrok pomaže čišćenju organizma od parazita). Obroke treba osmisliti tako da budu raznovrsni i da se ne ponavljaju nekoliko dana zaredom.
Antikandida program ne smeju da sprovode trudnice i dojilje. Ako osoba na ovoj dijeti mršavi, a inače nema višak kilograma, u ishranu treba uključiti više ugljenih hidrata iz korenastog povrća (artičoka, keleraba, svekla, šargarepa, celer, repa i slično).
Obavezne namirnice
- Beli luk – obavezno uz svaki obrok, jer, između ostalog, deluje protiv bakterija, virusa i gljivica, jača imunitet i pomaže razvoj korisnih bakterija u crevima
- domaći kefir (po mogućnosti od domaćeg kravljeg ili kozjeg mleka) – uzimati nekoliko puta tokom dana po jednu čašu. Savetuje se započeti s manjom količinom, pa je postepeno povećavati kako bi se korisnim bakterijama dalo vremena da nasele creva.
- supa od kostiju – obavezna je jer potpomaže regeneraciju ćelija crevnog zida.
- domaći kiseli kupus – ne kupovni jer je pasterizovan, zbog čega su u njemu uništeni korisni laktobacili
- maslinovo ulje, limun, luk, kurkuma, đumbir – koristiti što češće.
Izbaciti iz ishrane
- sve žitarice i brašno od žitarica – pšenicu, raž, ječam, zob, proso, rižu, kukuruz, heljdu…
- sve mahunarke – pasulj, sočivo, soju, grašak…
- testeninu, hleb, peciva, picu, kroasane, krofne i sve druge pekarske proizvode od brašna žitarica
- palentu, kokice, pahuljice, cornflakes, musli, žitne/zobene kaše, griz, čokolino…
- krompir, čips i pržene krompire
- šećer i proizvode koji ga sadrže – slatkiše, kolače, keks, peciva, biskvite, čokoladu, marmeladu, industrijske deserte, puding, čokoladne namaze…
- prirodne zaslađivače – javorov sirup, sirup agave, smeđi šećer
- veštačke zaslađivače, aspartam i druge
- industrijske kupovne sokove i sve zaslađene napitke, kao i voćne jogurte
- margarin i industrijska ulja – kukuruzno, sojino, suncokretovo, repičino
- kupovne suhomesnate proizvode – viršle, kobasice, salame, paštete i one koji sadrže glutaminate, razne hemikalije i šećere
- industrijske prerađevine, jer su pune šećera, pšeničnog brašna, margarina, aditiva – kupovni majonez, kečap, dresing za salate, mešavine začina, hranu iz kesice, hranu u tubi, konzervi, tetrapaku i sl.
- sva alkoholna pića i sirće, kafu i crni čaj
- sveže i suvo voće
- mleko i mlečne proizvode, osim putera, domaćeg kefira i domaćeg jogurta
- pečurke, kvasac, kikiriki
Može se jesti
- meso – najbolje meso životinja koje slobodno pasu, domaćih kokoški i meso divljači; ne treba uklanjati masnoću sa mesa ni kožu sa piletine
- riba i druga hrana iz mora – rakovi, škampi, školjke, alge
- jaja
- iznutrice
- povrće koje raste iznad zemlje – sve vrste kupusa, brokoli, karfiol, kelj, spanać, blitva, zelena boranija, artičoka, tikvice, patlidžan, masline, rukola, krastavci, paradajz, paprika, celer, bundeva
- korenasto povrće sirovo (ne kuvano), kao salata – artičoka, cvekla, šargarepa, repa, crna rotkva, rotkvica
- lukovičasto povrće – luk, mladi luk, beli luk, popraziluk
- avokado, limun
- đumbir, čisto začinsko bilje bez aditiva
- masti životinjskog porekla – maslac, svinjska, pileća, pačja, guščja i goveđa mast
- hladno presovana ulja – maslinovo i kokosovo
- suvo meso, slanina/panceta, pršut, čvarci, krvavice i kobasice – samo domaće proizvodnje, bez dodanih nitrita, glutamata i drugih hemikalija
- laktofermentisane namirnice – kefir, jogurt i kiseli kupus iz domaće proizvodnje
- supa – od kostiju, mesna, kokošija, riblja, od povrća
- orašasti plodovi – orasi, bademi, lešnici, brazilski orah, indijski oraščić (ne kikiriki) / semenke suncokreta, lana, susama i konoplje. Mleveni orašasti plodovi i semenke mogu se koristiti umesto brašna za hleb i razna peciva.
- kokosovo brašno, kokos, kokosovo mleko
- nezaslađeni kakao prah, psyllium prašak (za peciva i različite vrste hleba), stevia
- voda, biljni čajevi, topla i hladna limunada.
Dodaci ishrani i biljni preparati
- vlakna za čišćenje creva – sveže samlevenih semenki lana i/ili psyllium semenki sa bar tri decilitra vode; samlevena u prašak koriste se kao dodatak bezglutenskom hlebu i pecivima za bolju gustinu testa
- antifungalni preparat – npr. ekstrakt semenki grejpa, ulje origana; odabrati jedan, koristiti ga neko vreme, zatim neko vreme drugi, i tako naizmenično
- probiotici (u kapsulama) – uzimati ih nedelju dana nakon početka dijete kako bi se potpomoglo stvaranje zdrave crevne flore; birati vrste koje imaju puno različitih sojeva bakterija (npr. Bio-Kult s 14 sojeva)
- dodatak za jačanje imuniteta – npr. fermentisano ulje jetre bakalara.
Bio-Kult® kapsule sadrže 14 sojeva probiotskih kultura, korisnih bakterija, koje održavaju ravnotežu i prirodni imunitet digestivnog sistema. Primenjuju se kod smetnji sa varenjem kod:
- Sindroma preosetljivih creva – spastični kolon ili sindrom iritabilnog kolona;
- Upalnih procesa creva;
- Dugotrajnog korišćenja antibiotika;
- Proliva;
- Putovanja.
Probiotske kulture u proizvodu, zahvaljujući tehnološkom procesu mikroenkapsulacije, dokazano su otporne na želudačnu kiselinu i stabilne su na sobnoj temperaturi. Proizvod je bez konzervansa, veštačkih boja i aroma. Više saznajte ovde.
Komentariši