Da li vi zaista činite 50% svoga braka?

Da li što sam romantičan lik po prirodi , al’ verujem da je ljubav, koju prepoznate kao posebnu, pravi povod za sklapanje braka. Koliko god da godina imate kada to odlučite, verujem da bi ljubav trebalo da je osnov stvaranja ove čudesne zajednice. Ima i drugih povoda za brak – državljanstvo, materijalna korist…o tome nećemo sad, to je neka druga tema.

Da li ste primetili jedan lep tekst koji matičar čita na venčanjima? To je tekst Duška Radovića koji možete lako pronaći na netu. Nije dugačak i predlažem vam da ga pročitate sa pažnjom, bilo da ste u braku ili solo. Razmislite o tome što čitate i možda shvatite nešto o sebi, partneru i vašem dosadašnjem odnosu.

Brak je samo papir. Ili nije?

Bilo kako bilo, brak je ozbiljan korak u odnosu dvoje ljudi i nisam baš sigurna da je to samo “papir”, kako se danas može čuti. To što neki zovu papir, iz mog ugla, je nepregledno, veliko prostranstvo zadovoljstva, podrške, sreće, tuge, želja, razočaranja, iznenađenja, prepreka, postignutih ciljeva, strahova, strepnji…koje BEZ REZERVE delite sa svojim partnerom. Čini mi se da objašnjenje “zašto da kvarimo sve brakom” iza sebe krije strah partnera da se upuste u avanturu i manjak želje da se rastanu od dotadašnjih navika i života.
Imala sam prilično hrapavih meseci u braku. Da li ta hrapavost, ili godine koje prolaze, ali shatam da nisam od početka činila svih 50% svog braka. Sigurna sam da je i to jedan od razloga za postojanje bračnog nesklada. To što se pored nekog budite, doručkujete i imate iste komšije, ne znači da ste se predali zajednici na koju ste pristali.
Reč predali iz prethodne rečenice, nemojte zamišljati kao da koračate podignutih ruku, poslušno prateći veću silu nego što ste sami silni, nego kao da ste se lagano prepustili povetarcu koji vas nosi u napred, nekako prirodno.
Brak od vas očekuje rad i posvećenost i za uloženo vam vraća mnogo.

Nije nego

Nemojte kriti iskrenost. Neiskrenost se oseća. Čak i ako se ne oglasi da je prepoznata, uvek lebdi tu negde i uvećava se kao grudva koja je bačena niz sneg.
Nemojte se oslanjati na druge pre nego što to pokušate sa svojim partnerom.
Ako je došlo do lošeg ili jako lošeg perioda zajedničkog života, razmislite da niste možda i vi doprineli takvom stanju. Vrlo je moguće da jeste. Tada se prisetite da ste jedno drugom na venčanju rekli: “I u dobru, i u zlu” i uložite trud da pregrmite to što vas je snašlo.
Budite snažni da se otrgnete iz poznatih ritmova porodice u kojoj ste rođeni. Dopustite sebi da odrastete i postanete odgovorni za svoj život.
Legitimno je i razvesti se, ali ne bi trebalo tom idejom da se koristimo kao kecom u rukavu. Ljudski je da pre nego što se upustite u razvod znate da ste učinili ono što je bilo u vašoj moći da pomognete vašem odnosu.

Pred matičarem

Jedna misao iz teksta Duška Radovića mi malo para uši. Ona glasi:

“Savetujemo vam da ne žurite, da štedljivo trošite i reči i osećanja. Nemojte odmah potrošiti sve. Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života.”

Zvuči kao da bi unapred trebalo nešto da proračunamo?! Ne verujem da proračun može nekako da doprinese razvoju odnosa i boljoj budićnosti. Pre bih rekla da treba čovek da se ponaša onako kako se oseća.
Poslednja misao ovog teksta kaže da brak treba braniti od iskušenja i smatrati ga dragocenim za svoju sudbinu i sreću. Lepo rečeno.

Neka potekne sve od ljubavi, ali i neka raste u ljubavi. Brakovi su među sobom jako različiti, ljudi koji ga čine su različiti, ali braka koji vredi nema bez iskrenosti, posvećenosti i poštovanja. Pa kad razmislite, da li vi zaista činite 50% svog braka? Da li ste iskreni, otvoreni i posvećeni zajedničkom životu, koliko je vaš partner? Pođimo prvo od sebe.

Istaknuta slika:  Foter / CC BY