Kada ustaju Porše devojke?

Na današnje vežbe sam nakon skoro sat i po vremena provedenih u gradskom prevozu ipak stigao sa petnaest minuta zakašnjenja. A ustao sam u šest. Što me dovodi do pitanja koje me muči duže vreme. Kada ustaju Porše devojke?!

Pretpostavljam da sam dužan da na samom početku objasnim šta je to Porše devojka.

Vidite, za mene je svaki Porše, ma koliko kubika i konjskih snaga imao, da li bio kabriolet ili džip, uvek i samo – Buba. Stvar je u tome da već 84 godine koliko ovaj brend postoji svi automobili manje ili više liče na Bubu koju je po nalogu Adolfa Hitlera projektovao Ferdinand Porše – osnivač istoimenog automobilskog brenda.

Porše, uvek isti. Ili bar jako liče jedan na drugog. Bez izuzetka i u svakoj situaciji. To me mnogo podseća na tip devojke koji uvek i u svakom trenutku izgleda savršeno. Doterano do maksimuma. Takve devojke, kompletno našminkane i sa uvek ispeglanom kosom znamo svi. Videli smo ih bar jednom kada smo išli da bacimo đubre. Bar jednom u teretani. Bar jednom u parku popodne. Čak i na bazenu.

Sada, pošto znate šta je to Porše devojka, mogu da vam kažem da sam se raspitao i da verovatno ustaju sat vremena pre mene. Četrdeset pet minuta da bi se spremile i petnaest da bi se uverile da su to dobro uradile. U najboljem slučaju. Dakle, odgovor bi bio u pet ujutru, ako uopšte i spavaju.

Ovo nije naučno potvrđena činjenica, više slobodna procena nekoga čija se sestra subotom uveče šminka kao Vinetu i poraste za bar deset santimetara, posle Poeme o ormaru punom starih stvari.

Ipak, kada malo bolje razmislim, pitanje na koje treba dati odgovor nije kada ustaju, niti zašto ustaju, to je sasvim očigledno – da bi uspele da nacrtaju oči – nego zbog čega imaju potrebu da svakog mogućeg trenutka budu savršeno sređene?

Jedino što mi je palo na pamet je da bi možda na putu do kontejnera mogle da sretnu ljubav svog života, ali je prava istina da smeće iznosimo ujutru kada krećemo na posao, kada žurimo i jedino na šta mislimo jeste da nas šef ne otpusti i da muškarci koji žive sami smeće iznose samo kada više nemaju prostora oko kante da gomilaju kese. Dakle, previše su zauzeti nošenjem osam kesa istovremeno i balansiranjem flaša Koka – Kole ispod pazuha da bi obratili pažnju.

Ali ne mislim da je to suština problema. Problem ovde je mnogo dublji i krije se ispod maske. Nisam pristalica teorije da odelo čini čoveka, ali sam siguran da izgled može mnogo toga da kaže o čoveku. Sandale preko čarapa su siguran znak da u stanu i dalje imaš goblen, neobavezna i kul punđa da ti je prljava kosa, a animalni print da si šopingovala u Piramidi.

Tom logikom vođen, uvek savršeno odevanje, šminka i obuvanje moraju da kriju nešto ispod. Ili u ovom slučaju ništa.

Imam tu teoriju da su devojke koje uvek i u svakoj situaciji sređene generalno prazne. Znam da ovo možda zvuči ružno, ali pogledajte to na ovaj način: koliko vremena dnevno preostane nekome ko bar tri sata dnevno potroši na svoj izgled da čita knjigu, gleda film ili se druži sa ljudima?

To je tip devojaka koje je sramota da sede u parku, šetaju neobavezno po kraju i psuju. Drugim rečima, da se ponašaju kao ortak. A to je ono što muškarca, ako ga štikle, šminka i damica u vama privuku, ostavlja pored.

Vrlo je moguće da ja grešim, ali kako objasniti činjenicu da se uvek, sada već slobodno mogu da upotrebim termin – napucane devojke, uvek i isključivo druže sa drugaricama koje su u istom fazonu? Vrlo je moguće i da sam šovinista. I da sve devojke kojima sam posvetio do sada sigurno 500 reči znaju tim Liverpula koji je 2005. uzeo Ligu šampiona. Moguće je da u potpunosti grešim i da u njima ima mnogo više od fizičkog izgleda i dosade koju nakon deset pojavljivanja u najsavršenijem izdanju donesu.

Štaviše, voleo bih da me neko demantuje, ali se bojim da se to neće desiti, jer se sve devojke koje bi imale nešto da kažu protiv ovoga trenutno šminkaju i peglaju kosu samo da bi izašle do prodavnice i kupile hleb.