Muško – ženska prijateljstva

Zabava
Pool Fighters by leafar | CC

U svetu postoji jedno carstvo, u njemu caruje drugarstvo.“ Hmm… A da li je baš tako? Mnogi razmišljaju o prijateljstvu između žena i muškaraca. Mišljenja su različite prirode. Spadam u onu grupu ljudi koja veruje, tj. želi da veruje da je ovakvo prijateljstvo moguće. Iako nemam iskustva u vezama koje su počele odnosno nastavile nakon prijateljstva, imam dosta drugara što me ubeđuje u suprotno.

Na kraju većine romantičnih filmova najbolji prijatelj postaje princ na belom konju, koji se krio u svom dvorcu čekajući pravi trenutak da otkrije emocije. Filmovi nas ubeđuju da u ovo slepo verujemo. Ali ne bih se složila s tim. Ne samo da imam drugare za koje bih ruku u vatru stavila, već znam mnoga prijateljstva koja su trajala i traju godinama, decenijama.

Evo na primer, moja mama ima prijatelja s kojim se druži više od 30 godina. Na moje pitanje: da li je nekada pomislila da ono može da preraste u romantičnu vezu, njen odgovor je bio bez razmišljanja: „Ne, nikada!“.

Vaspitana u tom duhu, da je prijatelj bilo muško ili žensko, mogu da se pohvalim da imam nekoliko drugara čiji odnos se nije menjao godinama. Od onih sam osoba koje uživaju u muškom društvu, pa me slobodno nazovite muškaračom. Priznajem da se ponekad osećam kao da pripadam muškoj populaciji. Pogotovo u onim trenucima kada u mom prisustvu bez dlake na jeziku komentarišu žene, a zaborave da sam i ja žensko. Da ne spominjem tračarenje. O da, tračare više nego mi! No, kada sam u njihovom društvu shvatam (ubeđena sam) da između nas ne postoji seksualna privlačnost koja često menja prijateljske odnose.

Pozvala bih se na nezaobilazna naučna istraživanja. Naime, žene su sklonije dopadanju kod suprotnog pola, nego obrnuto. Muškarci u tom slučaju pretpostavljaju da je to obostrano osećanje. Žene isto tako razmišljaju, ali da ne postoji nikakvo romantično dopadanje i ako ono postoji često se ignoriše.

Istraživanje je takođe pokazalo da je muškarcima teže da ostanu „samo prijatelji“ sa ženama.

Imamo različite poglede na odnos muškarca i žene. Ovo je objašnjeno (ali i dokazano) činjenicom da muškarci jednostavno nisu u stanju da isključe želju za dopadanjem i fizičkim odnosom.

Kada se prepustimo osećanjima, pređemo granicu prijateljstva i zakoračimo u osetljivu zonu zvanu „prijatelji s beneficijama“, stvar postaje komplikovana. Svedok sam situacija u kojima je druženje preraslo u neobaveznu vezu, odn. žargonski „kombinaciju“. Međutim, ako ona ne preraste u ozbiljnu vezu i prekine se dolazi do neprijatnosti. Možemo da se pretvaramo koliko hoćemo, ali nakon seksa ništa neće biti isto. Mala je verovatnoća da razgovorom i sporazumnim raskidom možemo da nastavimo gde smo stali. „Puj, pike, ne važi.

Međutim, verujem u ljubav na drugi pogled. U prijateljstvima je moguće da postoje varnice od samog početka druženja koje često ne primećujemo. U takvim situacijama nam ljudi iz okoline „otvore oči“. I dok razmišljamo o drugima, možda je srodna duša u našem okruženju.

Postoje i osobe koje su svesne te čuvene hemije, ali žele prvo da dobro upoznaju osobu suprotnog pola dok se ne upuste u vezu.

Prijatelji
Texting in the Rain by garryknight | CC

Ali onda dolazimo do onog pitanja koje mnoge muči: da li prijatelju priznati svoja osećanja? Ignorisanje dopadanja kod ženskog pola (koje je pokazalo istraživanje) je opravdano upravo činjenicom da ne postoji samo strah od odbijanja, već i od onoga što ostaje nakon priznanja, koje potpuno menja prijateljstvo koje je ranije postojalo. U ovome ne bih isključila muškarce, jer smatram da je i njima potreban podstrek. Ja se uvek vodim mišlju: bolje da se kajem zbog onog što je bilo, nego zbog onog što nije. Skupi hrabrost i pokaži strahu zube!

Ako ste potpuno sigurni u prijateljstvo sa muškarcima, baš kao i ja, pogledajte i prednosti.

Ponekad nam je potreban savet i mišljenje iz muškog ugla – osoba koja će nam dešifrovati brojne sms-ove i šta je skriveno iza svih izgovorenih (ili neizgovorenih) rečenica muškaraca. Iznenadile biste se koliko ih nekada pogrešno shvatamo. Ali i oni žene. (Muški) prijatelj je zato tu za nas. I ne samo tada. Mi žene smo nežniji pol i dobro bi nam došla poneka pomoć u kući, još jedan par ruku u prenošenju kabastih stvari i menjanja sijalica (mada mislim da to možemo same).

Generalno, postoje predrasude o ovakvim prijateljstvima. Ali i dalje se postavlja pitanje – da li muškarci i žene mogu da budu prijatelji? Moj odgovor je – DA, mogu!

A sada me izvinite, odoh da gledam s ortacima košarku 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *