Kompleks niže vrednosti

Svaki put kad poželim da budem jedan od onih tipova koji jednostavno ne pristaju devojci koju vode za ruku, dođem do zaključka da je to samo sreća i ništa drugo, da se zatekao na pravom mestu u pravo vreme i da sam ja jednostavno bolji frajer.

Istina je ipak, sasvim drugačija. Imam mnogo mana. Oči sam povukao na mamu pa nisu zelene kao tatine, imam skraćene tetive u telu pa hodam na prstima i nos mi je malo veći nego kod drugih ljudi. Ako se za nešto uz šta mi stric svake godine prilikom ljubljenja u obraz kad čestitamo slavu pita jesam li nabavio oružani list i gde mi je futrola, može reći da je malo veće. Dalje, imam krivu kičmu i čini mi se malo krive noge na oks. Pored toga, radio sam godinama na sebi pa sada umesto na špansku keramiku moj stomak liči na burić piva. I sve je to uredu, jer nisam niži od 172.

Pre neko veče sam na slavi čuo da je to kritična visina za muškarca. Čovek bi pomislio da na slavama ne može da se razgovara ni o čemu drugom što nije fudbal, politika i… ovaj… fudbal. Ali ne. Može da se razgovara i o niskim muškarcima. Ako znate pravi tajming kada da postavite pitanje i koga da pitate. Logika sama kaže da sigurno nećete pitati nekoga ko je na sedmoj rakiji i nabraja Zvezdin tim iz 1986. sa sve izmenama, već da ćete pitati žene. I to negde pred dezert kad im popusti pažnja pa su rade da ispričaju sve poprilčno iskreno.

Izvinjavam se ako je ovaj pasus malo konfuzan, vrlo je teško pisati dok podižeš noge da bi majka mogla da usisa. Gde sam ono stao?! Da. Na golu Stojanović, desno… Ne, ne. Niski muškarci. Tu smo..

Njihov telefon mora da bude najveći, ego im je prepumpan, voze bar Mercedes GL, jer pate od toga da imaju dosta para, a kada je prošao i dezert i pažnja o čemu se govori došla do nule, ispostavilo se da im je uglavnom mali. Uopšte, megalomani su. Pa zato, kao po pravilu, insistiraju da im žena bude visoka. I ako je verovati ženama, a debatu sam vodio sa njih četiri, teški su kompleksaši.

Naravno da sam delom morao da stanem u odbranu muškog roda, pa sam rekao kako to sigurno ne mora da važi za sve muškarce, jer taj lik o kom se poveo razgovor ima i ženu i dvoje dece. Međutim, one su ostale pri svom. Za njih je on hodajući kompleks niže vrednosti. Bukvalno niže vrednosti. I da pišu rečnik stranih reči i izraza sasvim sigurno bi uz “kompleks niže vrednosti” stajao on kao dodatno objašnjenje.

Čitava priča me narednog jutra naterala da se zapitam da li je to baš tako pa sam pretražio internet. I znate šta?! Nigde nisam našao ništa pozitivno o niskim muškarcima. A onda sam se setio i situacija gde je devojka meni koji sam visok nešto preko 180 rekla kako mi fali bar deset centimetara visine. Sve to me nateralo da još jače potražim bilo kakvo opravdanje za niske momke i bar malo spasim čast muškog roda. Ali jednostavno nije bilo pomoći, osim ako se informacija da muškarci koji su niži od 177.8 centimetara ređe varaju devojke i žene od onih koji su viši. Pošto je izvor takve studije bio neki sajt za sklapanje brakova, to jednostavno nije mogao da bude dovoljno dobar argument.

Sve što sam uspeo da nađem se svede na to da visoki muškarci imaju više samopouzdanja jer imaju više testosterona i da su primitivno govoreći mužjaci dok su niski otprilike otpatci društva. I da žene više vole visoke muškarce jer bi oni mnogo lakše isprebijali one niže. Ako neko želi da se bavi ovakvom vrstom istraživanja neka se zaposli na Univerzitetu u Juti, oni su rekli ovo za tuču. Meni to zvuči blesavo i odmah sam našao kontraargument. Napoleon je bio visok metar i šumska jagoda kad sedi na konju, pa mu to nije smetalo da osvoji pola Evrope. I Kolinu Farelu poturaju šamlicu kad snima scenu. Dakle, u redu je biti nizak ako si Kolin Farel ili Tom Kruz. Ili Mesi. Jednostavno, ma šta pričale njih četiri, pre će uzeti uspešnog biznismena od 160 nego vodoinstalatera od 210. Žene vole uspešne i moćne tipove, a to nema veze sa visinom, bar ne u današnje vreme. Možda si nekada morao da budeš Karađorđe i da imaš preko dva metra da bi bio baja, ali danas je dovoljno da budeš Putin.

Ali hajde da se vratimo u neke realne okvire. Istina je da devojke jednostavno padaju na visoke tipove. To niko ne može da promeni, kao što niko meni ne može da da dodatnih deset centimetara. Jedini način da devojka padne na niskog tipa je verovatno da legne ispred nje i da pusti da se ona saplete o njega, ili jednostavno, može da stane ispred nje, što je u suštini isto. Ili to, ili da bude baš duhovit i da smisli nešto još smešnije od ovoga sa saplitanjem. Jer žene vole duhovite tipove. Još ako si bar pola uspešan od onoga što govoriš za sebe, samo je nebo granica.

Mislim da je veći problem oko visine kako će muškarci gledati na to. Nešto kao što kada odeš u WC i normalno pogledaš pored da vidiš ko je veći domaćin. To je nešto kao kada neko u prevozu pored tebe kuca poruku. Ne možeš da ne virneš bar malo. Ja sam ubeđen da je to više muška nego ženska stvar, stvar veličine. Kao što sam ubeđen da se žene većinom lepo oblače i šminkaju da ih neka druga žena ne bi komentarisala negativno, jer koga je od nas stvarno briga kako je stavila senku ako ima dubok dekolte i noge do zemlje.

A da li ti je stvarno bitno šta neki lik od 180 kome fali deset centimetara misli o tebi dok šetaš sa devojkom višom od sebe i držiš je za ruku?! Mislim da ne.