Nezadovoljni ste (seksom), a ne govorite to partneru?

Događa se da ne želimo sebi priznati da nismo zadovoljni seksom. Kada samo priznamo trenutno stanje, ne želimo to da saopštimo partneru. Ako smo pak sakupili hrabrosti i nešto rekli, onda ćemo teško prihvatiti da i mi u nečemu, eventualno, grešimo.

Niste usamljeni u ovom ponašanju. Na žalost! Ovakva šema je nešto što primenjujemo na sve međuljudske odnose, sa kolegom, komšijom, bratom, roditeljem.
Postoji tu neka caka koja utiče na naše prećutkivanje u svakoj sferi života pa tako i u seksu. Nekad se pitam, ima li to veze sa tim gde živimo, da li je to nešto što nosimo u genima? Jer, na ovom podneblju, uspešno gajimo godinama isto ponašanje.

Srbin, Britanac, Australijanac… ima li razlike?

Kada je moja drugarica počinjala vezu sa Britancem, sećam se kako smo upoređivale njegov način komunikacije, i način komunikacije ljudi koje je on doveo u njen i naš život, sa njenim, mojim i načinom komunikacije ljudi koji nas svakodnevno okružuju. Uvek smo zastajale kod njihove “jednostavnosti”. Ono što smo mi primetile je da oni kažu to što misle. Ovo se odnosi na teme za koje smatraju da su pozvani da se izjasne. Malo oklevaju, smišljaju način da to fino izvedu, a na kraju ipak kažu. Svidelo se to sagovorniku ili ne. Sa druge strane, retko da će reći svoj sud o nečemu za šta smatraju da nije njihova stvar, nije primereno ili nisu pozvani da prokomentarišu.
Imala sam prilike da pričam sa čovekom koji je “naše gore list” ali ga je život još u detinjstvu odveo u Australiju. Sećam se da se čudio kako ljudi ovde: “…stalno nešto prećutkujete?! Stalno zavlačite istinu i ne zovete je pravim imenom. Čak za kancer ne kažete kancer, nego – ono najgore. Koja je poenta?!” Imala sam potrebu da objasnim da je to zato što ljudi žele da zaštite jedni druge od suvišnog bola, nerviranja… Nije me shvatio, a nisam ni ja njega.
Da li nas podneblje na kome živimo zaista toliko oblikuje?! Sa jedne strane, nas sigurno vaja ono što su naši preci pre nas činili i način na koji su živeli. Sa druge strane, samo smo mi krojači naših postupaka i ma koliko nam se neki postupak činio “prirodan” ne bi trebalo da pustimo da nas vodi inercija do daljnjeg, čak i onda kad vidimo da bi nešto moglo bolje da se uradi.

O seksu, ili nečem drugom

Redovno prećutkujemo sopstvena osećanja i mišljenja o događajima vezanim za važne, ali i manje važne teme u našim životima. Zamislimo se, koliko onda prećutkujemo o svom zadovoljstvu u seksu. Seks je ovde, ipak, tabu tema. Tabu je u odnosu partnera samih, a i na širem planu, u zajednici.
Čitajući i pažljivo slušajući ljude, vidim da u delu naroda vlada predstava da je u seksu nešto “normalno”, a sve ostalo, što “nije normalno”, to je “nenormalno”. Normalno je da muškarac zna šta radi po rođenju, da on pokazuje inicijativu za seksom, nosi kondom u džepu, ima pravo da kaže šta želi na tom planu, ako mu partnerka ne uzvrati pozitivno ima pravo da se nasmeje i zabašuri iskrenost “šalom”. Partnerka ima pravo da sledi, kako kažu naše stare:

Kad traži, daj mu. Kad ti nije do toga prihvati, jer ako ne nađe zadovoljstvo u svom krevetu, naćiće ga u nekom drugom.

Koliko su ovi stavovi živi u realnosti, a koliko vise u vazduhu i jedino što rade, ometaju zbližavanje ljudi, to je pitanje.

Šta dalje?

Razmislite malo sami, u tišini, i ocenite koliko ste zadovoljni svojim seksualnim životom. Vredeće truda. Ono što vam se ne sviđa ili biste voleli da promenite, vreme je da iznesete svom partneru. Uvek imajte na umu da imate prava da nešto (ne)želite, da u nečemu uživate ili vam nešto ne prija. Imate prava da uživate kada činite ono što prija vašem partneru ali i da od njega tražite zauzvrat ono što želite. Ne zaboravite da nije dovoljno da nešto očekujete, neophodno je da to partneru i saopštite. Koliko god mi želeli da se oslanjamo na to da bi partner trebalo već da zna šta mi hoćemo i dovoljno nas poznaje, u životu nije baš tako.
Prvo, to je zato što često ni mi sami ne znamo šta želimo. Češće se dogodi da znamo šta ne želimo. I to je nešto. Samo, to što ne znamo šta želimo ne bi trebalo da prenosimo u obliku besa na svog partnera. U praksi često je to slučaj. Nije korisno ni vama, ni partneru. Nije konstruktivno. Još nešto ovde stoji – čovek se s vremenom menja. Menjaju mu se želje, ciljevi, prioriteti… U svemu, pa i u seksu. I vi ste pregrmeli po koju promenu, a da tome verovatno niste posvetili pažnje ili možda niste ni primetili.
Drugo, vaš partner može biti ekstremno razumno, pažljivo i osećajno biće, ali baš da može čitati misli – to ne verujem. Pa, još vaše, zbrkane misli u koje niste pošteno ni sami zaronili… To bi mogao da pokuša samo neki Supermen, Terminator ili neki tako nadčovek. Zato, preuzmite stvar u svoje ruke. Iskreno prema sebi, pa iskreno pred partnera. Vaše veće zadovoljstvo u seksu dovešće do vaše bolje koncentracije na poslu, više strpljenja sa svakodnevnim problemčićima, bolji sklad u sopstvenom telu i psihički mir.
Realno, da li ste skoro razmislili o tome šta želite ili ste radije prebacili teret vašeg nezadovoljstva na partnera?

Istaknuta slika:  Daniel E Lee / Foter / CC BY-ND