Trovanje hranom i vodom

Kada hrana i voda ne odgovaraju osnovnim higijenskim zahtevima onda mogu postati izvor zaraznih bolesti, pa čak i pravih epidemija.

Trovanje hranom

Kao što znate, bez hrane i vode život se ne može zamisliti. Naravno, preduslov za njihovo konzumiranje je da zadovoljavaju osnovne higijenske standarde, jer u suprotnom mogu ozbiljno da ugroze normalan i udoban život, kao i da izazovu razne bolesti. Ako do zagađenja hrane dođe u većem prehrambenom objektu, može se pojaviti epidemija zarazne bolesti kada u kratkom roku oboli veći broj ljudi.

Pojam “trovanje hranom” obuhvata sva oboljenja koja nastaju zbog uzimanja nezdrave, pokvarene ili otrovne hrane, na primer otrovnih pečurki.

Ipak, takva trovanja hranom vrlo su retka u poređenju sa trovanjima hranom koja nastaju kada je hrana zagađena različitim bakterijama i njihovim otrovima. Ta trovanja su poznata pod nazivom alimentarne toksikoinfekcije.

Uzročnici trovanja hranom pripadaju obično jednoj od tri grupe bakterija:

1. salmonele
2. stafilokoke
3. klostridije

Bolesti izazvane tim bakterijama su po mnogo čemu slične i manifestuju se naglim početkom, povišenom temperaturom, stomačnim bolovima, povraćanjem ili prolivom.

Najčešći uzročnici trovanja hranom su salmonele

Poznato je više od 500 različitih vrsta i tipova, a sreću se kod životinja koje čoveku služe kao izvor hrane, pa je zaraženo meso najčešći uzrok zaraze.

Simptomi trovanja počinju 12 do 24 sata nakon uzimanja zaražene hrane, i to naglo sa drhtavicom, povišenom temperaturom, bolovima u stomaku, povraćanjem i prolivom. Obično bolest traje nekoliko dana i uz dijetu prolazi sama.

Ponekad zbog povraćanja i proliva organizam izgubi toliko tečnosti i elektrolita da nastupe komplikacije opasne po život, ako se pravovremeno ne sprovede nadoknada istih.

Druga, nimalo ređa vrsta trovanja hranom, nastaje zbog delovanja toksina stafilokoka, bakterija koje iz disajnih puteva kliconoša mogu dospeti u hranu. Na pogodnim hranljivim namirnicama kao što su sladoled, kolači s pavlakom ili majonez, stafilokoke stvaraju poseban otrov, toksin koji je odgovoran za pojavu bolesti.

Prvi simptomi javljaju se već nakon tri do šest sati u vidu stomačnih bolova, povraćanja i proliva. Za razliku od salmoneloze, kod ovog oblika trovanja hranom telesna temperatura može biti samo neznatno povišena, a bolest traje samo 12 do 24 sata i prolazi dobro bez ikakvih komplikacija.

Ova vrsta trovanja su česta leti i obično vezana za konzumaciju poslastičarskih proizvoda.

Saveti

• Ne kupujte hranu sa oštećenom ambalažom.
• Pre pripreme hrane temeljno operite ruke vodom i sapunom, kao i hranu i pribor kojim se služite pri pripremi jela.
• Kuvajte hranu dovoljno dugo.
• Uvek proverite rok upotrebe.
• Jednom odmrznuto meso nikako nemojte ponovno zamrzavati.
• Ostatke hrane vratite u frižider najduže dva sata nakon serviranja.

Treća vrsta trovanja hranom je potencijalno smrtonosna. Radi se o konzumiranju hrane koja je zagađena sporama bakterije Clostridium botulinum koja proizvodi tzv. botulinum toksin.

Botulinum toksin može se naći u konzerviranoj hrani, a simptomi trovanja nastaju 12 do 36 sati nakon konzumiranja. Javlja se glavobolja, zamućen vid ili dvostruka slika, slabost mišića, pa i paraliza. Ovo je trovanje najčešće povezano s konzumiranjem neispravnih konzervi.

Lečenje svih spomenutih vrsta trovanja hranom uglavnom je dijetalni način ishrane. Cilj je da se čajem i slanim supama nadoknade izgubljena tečnost i elektroliti, a samo u težim slučajevima nadoknada se vrši infuzijom.

Prevencija trovanja hranom je jako važna i sastoji se u higijenskom rukovanju životnim namirnicama.

Trovanje vodom

Do zagađenja vode dolazi na različite načine, u zavisnosti od porekla vode. Da bi čovek zadovoljio svoje fiziološke potrebe, služi se vodom različitog porekla: atmosferskom (cisterne), površinskom (vodovodi) i podzemnom (bunari).

Vodovodna voda higijenski je najsigurnija. S obzirom na stalni nadzor, vodovod pruža higijenski besprekornu vodu.

Međutim, ako dođe do zagađenja vodovoda, javljaju se velike hidrične epidemije u kojima u kratkom vremenu može da oboli jako veliki broj ljudi. Hidrične epidemije nisu sezonske niti česte. Javljaju se posle velikih kiša, pljuskova, otapanja snega, poplava, potresa, gradnji i kopanja duž vodovodnih cevi. Posledice zagađenja vode mogu biti bacilarna i amebna dizenterija, zarazna žutica, pa i dečja paraliza.

Dezinfekcija vode za piće

Voda sumnjivog kvaliteta mora se pročistiti, filtrirati i dezinfikovati.

Postoji nekoliko načina za uništavanje štetnih mikoroorganizama u vodi:

• kuvanjem: zagrejte vodu do ključanja i pustite da vri 5 do 10 minuta
• tabletama za dezinfekciju vode koje se prodaju u apotekama: obično se jedna do dve tablete stavljaju na litar vode
• jodnom tinkturom: u litru vode ukapa se 6 do 8 kapi jodne tinkture, a mešavina ostavi da stoji najmanje pola sata.

Lečenje trovanja

Važan korak na putu do oporavka, dobrog zdravlja i dugovečnosti je detoksikacija – uklanjanje štetnih materija, toksina i mikoorganizama koji uzrokuju bolesti organa za varenje.

Aktivni sastojak medicinskog sredstva Enterosgel^® je organsko polimerno jedinjenje silicijuma. Porozna struktura ovog jedinjenja omogućava mu da na svoju površinu veže štetne materije i ukloni ih iz tela.

Enterosgel^® se koristi kod dece i odraslih u sledećim stanjima:

• akutni proliv kod odraslih i dece
• alergijske bolesti sa gastrointestinalnim simptomima kod odraslih i dece
• sindrom iritabilnog creva sa prolivom

Za više detalja o Enterosgelu^® kliknite ovde.