Previše rano ili taman na vreme?

Drage dame,

vreme za porodicuJedna misao me muči već godinama, a poslednjih meseci sam dosta i razgovarala sa ženama na tu temu: kad je pravo vreme da imate decu i koji su glavni faktori koji utiču na tu vašu odluku? Odgovori na ova pitanja veoma se razlikuju od žene do žene i ja sam suštinski ubeđena da pravi odgovor ne postoji.

Roditi dete predstavlja veliku prekretnicu (možda čak i najveću) u životu žene i njenog partnera, pa se ovakva odluka ne sme donositi ishitreno, nepromišljeno, niti bilo ko osim vas dvoje sme u tu odluku da se meša. Ono što je osnovno to je da morate planirati. Ne samo da se tako bitna stvar ne sme prepustiti slučaju, već možete ugroziti svoje zdravlje ili plodnost ako nastali problem rešavate naknadno, umesto da ga sprečite. Ovde govorim o postkoitalnim pilulama, interventnoj ugradnji spirale kao i prekidu trudnoće – abortusu.

Kao što sam već pomenula, spremnost na stvaranje potomstva zavisi od osobe do osobe. Neki se na to neće odlučiti čitav život, dok su drugi mislili da su spremni još sa 18 godina. Ja spadam u ovu drugu grupu i, da su se uslovi za to namestili, ko zna koliko rano bih se odlučila da začnem porodicu. Iskoristiću ovu priliku da vam napišem koji su razlozi mene naveli na takva razmišljanja, a koji su me do skoro sprečavali da svoju zamisao i ostvarim.

Svojevremeno, kada smo kao lektiru čitali “Vreme smrti”, jedan mi se dijalog urezao u sećanje (ne zamerite ako sam ga malo preformulisala, nemam knjigu pred sobom):

– Postoji mnogo razloga zbog kojih vredi umreti.
– Postoji jedan razlog zbog kojeg vredi živeti. Za decu.

Koliko sam godina mogla imati tada? 16? 17? Nisam sigurna koliko, ali znam da je druga rečenica prilično dobro opisala osećaj koji se već tada negde u meni formirao: moj život neće imati smisao ako ne budem imala dece. I ne, nisam u fazonu “ona da rađa, on da brani”, jer je imati i odgajati decu mnogo, mnogo više nego rađati  decu.

Ne čudi, zato, što sam u svakom svom momku tražila potencijalnog oca svoje dece. Njihovo znanje, ponašanje, pouzdanost i kulturu uvek sam posmatrala kroz prizmu toga šta sve ja, a zatim i neka naša buduća izmišljena deca, mogu naučiti od njega. A baš to je i bio glavni razlog što se na konačan korak trudnoće nisam odlučila do više od 10 godina kasnije. Nije naišao onaj pravi. Onaj na koga ja mogu da se oslonim, a samim tim mogu da se nadam da ako mi se nešto dogodi, naše dete ostavljam u sigurnim rukama.

Verujem da malo ko zapravo razmišlja o tome. Žene u vezi često traže sigurnost: neke podsvesno, neke svesno. Ovu sigurnost nekad nalaze u materijalnim stvarima, nekad u emotivnim, nekad u intelektualnim. Ali nije retko da ih upravo ta sigurnost koju osećaju, opet podsvesno ili svesno, navede na odluku da sa nekim stvore mali novi život.

Sad ćete se vi pitati: zar nigde u mojim planovima nije bio uzet u obzir završetak fakulteta, nalaženje posla, stana, bilo čega od ključnih i osnovnih uslova za zajednički život sa nekim? Moram vam reći: ne. Ozbiljno sam ubeđena da se za sve nađe način, sa decom ili bez, a da je jedini kompromis koji treba praviti kada je u pitanju ovakva odluka – kompromis između vas i partnera.Čak i tu treba da bude što manje kompromisa. Deca su takva i tolika promena u ljudskom životu da ne smete nikada dozvoliti da vas neko “nagovori”, a takođe se potruditi da vas niko u tome ne sprečava. Jedna osoba će patiti. Ili možda čak i obe. TO je po meni, zapravo, jedan od kriterijuma prema kojima parovi treba da se nalaze.

Izvolite. To je bila mala zbirka mojih emocija. Sada me zanima vaše mišljenje: kada, zašto i koji su faktori koje uzimate u obzir kada razmišljate o pravom trenutku da imate decu?

Pozdrav,
Lana

Photo: Mother and Children by Gagilas | CC

Farmaceut zalutao u IT. Majka, ćerka, sestra, supruga. Peva, svira, piše i voli ceo svet. Bavi se ženskim intimnim zdravljem od 2011. godine.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *