Kontracepcija kroz istoriju

Ljudska vrsta je jedna od malo životinjskih vrsta za koju se zna da seksualni čin nema samo radi reprodukcije, već mnogo češće zarad uživanja. Da bi sprečili da priroda „sve uglavnom uradi sama“, kroz istoriju su muškarci i žene isprobavali različite recepte. Danas možemo sastaviti jednu podugačku listu kontraceptivnih sredstava koja su naši preci koristili, od kojih su neka zaista zastrašujuća, druga začuđujuća, a neka čak ne toliko daleko od onoga što se danas koristi.

Da počnemo od 1850. g.p.n.e.

Postoje zabeleške o tome da je u Egiptu to vreme kao kontraceptivno sredstvo korišćen krokodilski izmet. Da, verovatno ste se zgadili isto koliko i ja, pomislivši uplašeno: „na koji način su ga koristili?“. Pa, zapravo, žene su nanosile krokodilski izmet na unutrašnjost vagine. Ova smesa je alkalna i deluje blago spermicidno, pa je moguće da je postojao neki nivo efikasnosti. Pored ovoga, pripremane su različite paste, takođe blago spermicidnog dejstva, koje su se primenjivale lokalno. Na primer, mešavina meda i sode bikarbone (takođe deluje bazno) bilo je još jedno popularno (verovatno i više higijensko) spermicidno sredstvo. Arapska guma, koja se umetala kod ulaza u grlić materice, predstavljala je delimično fizičku a delimično hemijsku barijeru. Danas je potvrđen efekat arapske gume, pa se ona koristi u mnogim savremenim spermicidnim gelovima.

Kada su napravljeni prvi tamponi (koji su u početku bili od papirusa, listova, drveta, tkanine…), žene su ih počele umakati u sve i svašta, eksperimentišući i pokušavajući da nađu idealnu kombinaciju za kontracepciju. Ono što su uglavnom postizale je sepsa, ali otkrile su i neke supstance koje su imale efekta, kao što je anhidrid mlečne kiseline – takođe korišćen i u današnje vreme.

U Egiptu su takođe izazivali ili održavali laktaciju i do 3 godine. Mnoge žene su u periodu laktacije neplodne ili manje plodne, pa je ovaj metod verovatno pokazivao dobre rezultate.

U 7. veku p.n.e. u Grčkoj je postala poznata biljka Silphium, zbog svog kontraceptivnog i aborificijentnog delovanja. Kako je bila endemska i neuspešno drugde sađena i gajena, biljka je prvo postala vrlo tražena, zatim vrlo skupa, a na kraju i istrebljena. Mnoge druge biljke su takođe korišćene u slične svrhe, i za neke od njih je u današnje vreme i naučno dokazana efikasnost, ali se ne koriste zbog svoje toksičnosti i nemogućnosti preciznog doziranja. To su na primer divlja šargarepa (ne zavaravajte se, mnoge biljke iz familije šargarepe, peršuna i celera su zapravo izuzetno otrovne!), vrba (iz koje se može izolovati supstanca slična aspirinu), datula (ne tatula, već palma čiji je urma plod), nar, metvica (jedna od vrsta divlje nane), različite vrste pelena (pelen = biljka, ne pričam o pelenama…), smirna, ruta i drugo…

Otprilike u isto vreme, u Kini je muškarcima preporučivano da „paze“, tj. korišćene su metode coitus reservatus i coitus obstructus. Obe ove metode opisane su u Kamasutri, a predstavljaju suzdržavanje ili fizičko sprečavanje izbacivanja semene tečnosti pritiskom na bazu penisa.

Kineskinje koje više nisu želele decu, dobile bi „zlatnu kontracepciju“, koja se pripremala kao mešavina ulja i žive. Ovakva smesa trebalo je kod žena da izazove sterilitet, a moguće je da je često izazivala ozbiljno trovanje.

U islamskim zemljama coitus interruptus (prekinuti snošaj) bio je jedna od glavnih metoda kontracepcije. Međutim poznato je i da su žene koristile tampone od različitih materijala kao što je slonovski izmet (!), kupus, smola, ili čak i kamena so. Verujem da su mnoge od ovih supstancu mogle biti štetne ili korozivne, ali ako su radile posao… šta da se radi. Za bolje u to vreme nisu znali.

Lekari su kroz istoriju preporučivali razne supstance za nanošenje u i oko vagine, kao što je sok nara, limuna ili đumbira, a verovali su takođa da ako uspešno izbacimo svu semenu tečnost iz sebe – nećemo moći da ostanemo u drugom stanju. Doktor Soranus (iako ime govori nešto drugo, gospodin je bio grčki ginekolog iz II veka n.e.) preporučivao je da žene nakon odnosa čučnu u odgovarajući položaj i zatim snažno kinu. Ako ste nekad kijale u toku seksualnog odnosa, biće vam jasno kako se došlo na ovu ideju. Ako im kijanje na silu nije uspevalo, morale bi da skoče sedam puta unazad – što je, pretpostavljam, imalo sličan efekat.

Umetanje fizičke barijere (primitivnih oblika dijafragme) je bilo zastupljeno u nekim kulturama. Na primer, polovina isceđenog limuna bi sasvim dobro radila, jer je imala i blag spermicidni efekat, da nije izazivala ozbiljnu iritaciju, povrede unutrašnjih organa, a u ozbiljnim slučajevima i sterilitet. U stvari… Pa da, radila je. 🙂

U Viktorijansko vreme postojala je drvena kocka sa konkavnima stranama, koja se takođe umetala i zatvarala grlić materice (uz dosta sreće i centriranja), a koja je kasnije opisana kao sprava za mučenje.

Dijafragme su takođe pravljene od zlata, srebra ili slonovače, a česta posledica njihovog korišćenja bila je infekcija, toksični šok sindrom i neprijatan miris (verovatno znatno prijatniji nego prilikom korišćenja životinjskog izmeta).

Doktor Falupius (po kome su Falupiusove cevčice-jajovodi dobili ime) je u XVI veku prvi put opisao laneni kondom koji je trebalo da bude zaštita od sifilisa, i zalagao se za njegovo „kliničko testiranje“ i potvrdu efikasnosti. Smatra se da su i pre toga postojali kondomi napravljeni od životinjskih iznutrica (creva, bešike…) ili kože. U Japanu su imali svojevrsnu vrstu kondoma, pravljenu od kornjačinog oklopa. Interesantna zamisao.

Zbog cene, religijskih i drugih razloga, kondomi kao zaštita nisu bili široko rasprostranjeni, niti svima dostupni, sve do razvoja lateksa i sintetičkih guma, kada su počeli masovno da se proizvode i koriste.

Inače, osim ovih metoda za koje je čovek mogao i da poveruje da su imale efekta (iako, često uz brojne neželjene efekte), evo i liste verovanja i mitova koje su žene kroz istoriju primenjivale kako ne bi ostale u drugom stanju.

• Nositi torbicu sa mačjom džigericom oko leve noge
• Tri puta pljunuti žabi u usta
• Kloniti se meseca i izlaganja njegovoj svetlosti (zapravo… sunčevoj svetlosti koja se odbija od meseca).
• Kamile su sprečavane da ostanu u  drugom stanju ubacivanjem kamenja u njihovu matericu (ne pokušavajte ovo na sebi)
• Alkoholni ekstrakt sušenih dabrovih testisa je bilo popularno sredstvo kontracepcije na severu Amerike u XVI veku
• Testisi lasice su se nosili kao amajlija, koja bi trebalo da spreči začeće
• Žene su pile vodu u kojoj su kovači hladili metal tokom kovanja.

I za kraj: Coca-Cola vaginalno ispiranje! O, ne, mitovi i legende nisu tako davna prošlost. 2008. godine objavljeno je da je Coca-Cola efektivan spermicid, da bi se kasnje te godine, kliničkim studijama potvrdilo da zapravo nije.

Naša preporuka je da se čuvate, da pazite na svoje vaginalno zdravlje i sprečite neželjenu trudnoću modernim sredstvima. Na vama je da odlučite šta ćete i na koji način koristiti, ali vam je za odluku potrebno znanje. Ako dovoljno naučite, i kalendarska metoda određivanja plodnih i neplodnih dana može da bude efektivna!