Dupli PMS sa ledom i požuri ako ti se još zivi, moliću lepo

Ne postoji opasnije stvorenje na ovom svetu od žene koja se nalazi u PMS-u. Ozbiljno to mislim. Zaboravite na crne pantere, bengalske tigrove, grizlije, penzionere u redu za penziju ispred pošte. Jednostavno, ne želite da se nađete oči u oči sa ženom koja samo što nije „dobila“. Postoje još samo dve stvari koje se plašim podjednako kao žene sa niskim nivoom estrogena, a to su samoća i bolest. I dok na samoću i bolest možeš da utičeš izborom partnera koji i nije baš po tvojoj volji i uvlačenjem majice na leđima redovno, jedino šta možeš da uradiš kada je ona u PMS-u je da se pridružiš – pobediti nećeš sigurno.

 

Dakle, procedura je sledeća. Odeš na Gugl, ukucaš PMS i zapanjiš se. Zato što shvatiš da to nije jedino što može da te snađe. Tu su još i PDD (Premensturalni disforični poremećaj), postporođajna depresija, klimakterijum i još mnogo teksta koji nema konkretan naziv, ali ima dosta reči kao što su razdražljiva, naduvena, bez seksualne želje, i druge koje muškarcima lede krv u žilama. A za sve to je odgovoran, pogađajte – estrogen.

I dok mi sa našim testosteronom sedimo i pričamo o fudbalu i grudima Nikol Šerzinger, žene su sa svojim estrogenom u stalnom sukobu. Za početak, čas je nizak, a čas visok. Eto, baš u tom PMS-u je užasno nizak. Dok je nivo progesterona visok.

Odatle smanjena želja za seksom. I preko 150 simptoma PMS-a, kako fizičkih tako i psihičkih.

Nemojte da brinete, donošenje hrane do vrata sobe na kojima piše: „Ne ujedam, ali sam kratka sa živcima“ će proći za nekoliko dana. A za to vreme potrudite se da što manje pitate. I, ako baš nemate potrebu, nemojte ulaziti u sobu.

Da se ovaj tekst ne bi sveo na stajanje sa štapom na vratima i bockanjem u leđa sa pristojne razdaljine kada hoćete nešto da pitate svoju voljenu, a ja završio dva metra ispod zemlje ako ovo pročita neka žena u PMS-u, jer je videla sliku sebe kako zakrvavljenih očiju trese rešetke kaveza, moram da kažem još nešto.

PMS nije samo bes, razdražljivost i „Keep calm and go to your room, husband“. PMS je i kada ona sedi i plače jer je njeno kuče malo i nikada neće porasti, iako je to jedno od onih malih kučića koji jednostavno ne mogu da narastu više od dva kilograma. PMS je i kada pogleda pomorandžu, pa se seti pomorandžine kore, posledično ono malo celulita što ima na butinama i otkine da plače hiljadugodišnje poplave jer je ružna, iako je jasno da ti nikada nije bila lepša.

Mene PMS podseća na one noći kada pomešaš previše pića i ne znaš kuda će te to odvesti. Da li ćeš jednostavno zaspati u separeu ili na klupi, da li će te uraditi na agresivno pa ćeš krenuti da se biješ sa tipom koji je pogledao ribu koja zapravo i nije tvoja devojka ili ćeš ipak na kraju završiti na stolu raširenih ruku i osmeha dok pevaš koliko te grlo nosi.

Naravno da ne znaš šta će se desiti ako popiješ koktel koji u sebi sadrži estrogen, progesteron, mineralokortikoide, GABA, endorfin, adrenalin, prolaktin i serotonin. A to jesu sastojci za koje kažu da dovode do PMS-a. Svaki je odgovoran za nešto različito.

I dok se pitam zašto nikada nikome nije palo na pamet da u toliko dugoj istoriji ratovanja napravi jurišni odred od žena koje su u PMS-u i da li bi predstavljalo problem ako bi se raplakale u sred napada zato što su jadni nemački vojnici promrzli i sami hiljadama kilometara daleko od doma svog i svojih voljenih, ne mogu da pronađem rešenje. Jer ga jednostavno nema.

PMS nije bolest pa da se leči. To je jedno, hajde da uslovno kažemo, normalno stanje. Stanje koje može da se reguliše promenom životnih navika, ishrane, seksom kada vam čak i nije do njega – zato što seks smanjuje nivo progesterona, odlaskom u pozorište i još brdom aktivnosti koje se sve na kraju svedu na to da treba jednostavno da budete srećne u svakom trenutku.

To nije suština odbrane od PMS, već je to suština života. 84% žena pet dana mesečno trenira da bude srećno. Možda baš zato žive duže od nas.