20 dobrih razloga da trčite

Dragi moji,

Ne znam za vas, ali ja sam ranoranilac. Volim kada ustanem dok čitav grad spava i imam dobrih par sati pre nego što bilo kome padne na pamet da koristi telefon ili mejl. Prija mi ta tišina i mir. Ranije sam jutro provodila uz šolju kafe i laptop. Danas prvo što uradim kada otvorim oči je – navučem trenerku i obujem patike.

Pokušavala sam ja da trčim još kada sam bila tinejdžerka i mrzela sam sve što ima bilo kakve veze sa tom aktivnošću. Počela bih da džogiram sa drugaricom i odustala bih nakon dva dana. Mrzela sam to što bih se zadihala nakon pet minuta, bilo me je sramota mojih zajapurenih obraza i stidela sam se pogleda komšija koji su se pitali šta to ova devojčica radi. Sada znam da ih je verovatno bilo baš briga za mene i moje obraščiće, ali u tom trenutku delovalo mi je kao da sam najveća čudakinja na svetu. U mojoj glavi, komšijski psi su lajali tako da je čitav kraj odzvanjao, ljudi su izlazili na kućne pragove i provirivali kroz prozore, a zatim bi se domunđavali i smejali se mom crvenom licu i tehnici trčanja. Jednom mi je neko rekao kako mi noge čudno lete na sve strane dok trčim i od tada sam izbegavala da potrčim kad god bih imala tu opciju. Na fizičkom sam koristila poštedu češće nego što je to fiziološki moguće, a moji sportovi su oduvek bili jahanje i skijanje. Ništa trčanje, ništa lopta, ništa timski sportovi.

Onda je u moj život pre nešto više od godinu dana ušao jedan mali čupavi stvor na četiri noge.

Kako je rastao, tako je njegovom hiperaktivnom duhu bilo potrebno sve više i više aktivnosti, pa smo postepeno dogurali do sat i po vremena šetnje i jurcanja sa drugarima u parku. Svako jutro, u 6:30h, mene budi vlažna crna njuška i par crnih očiju koji me hipnotisano posmatra sve dok ne odlučim da je lakše ustati nego mu odoleti.

U jednom trenutku mi je palo na pamet da, ako već provodim prve jutarnje sate šetajući, zašto ne bih pokušala da trčim? Već sam pratila neke blogove i blogere koji su se kleli u trčanje i pričali o tome kako im je zauvek promenilo život, pa sam odlučila da dam trčanju još jednu, verovatno poslednju šansu. Potražila sam na internetu savete iskusnih trkača i kako da u svet trčanja uđem a da ne odustanem nakon 300m. Pronašla sam program koji je obećavao i jednog jutra – krenula. Prvih deset minuta kroz glavu mi je prolazilo samo: „Evo, vidi kako ona trči, ona ne baca noge u stranu! Joooj, vidi koliko su svi brži od tebe, pa ti si kao puž! Au, evo neki momci prolaze ulicom, sad će mi se smejati iza leđa!“

U jednom trenutku sam pomislila: „A šta ti pomisliš kada vidiš trkača? Pomisliš – blago njemu, eh kad bih i ja mogla tako…“ I to mi je dalo neki novi polet. Počela sam da primećujem stvari oko sebe onakve kakve su. Nikoga na ulici nije bilo briga za mene, razgovarali su međusobno i smejali se svojim forama. Trkači u parku bi mi klimnuli glavom u prolazu, očito fokusirani na svoj tempo umesto na moju brzinu kornjače. Moj psić je uživao u ovoj novoj igri, a park je bio… Nestvarno lep. Sunce se pomaljalo kroz krošnje, suvo lišće je pucketalo pod nogama, vazduh je bio taman prijatne temperature, ptičice su pevale u moju čast, a drveće tapšalo svojim granama… Dobro, malko sam preterala. Ali osećaj je odjednom postao fenomenalan, kao da mi je neko uradio lobotomiju i prekopčao moj mozak sa „Mrzim trčanje“ na „Pa ti si luda, ja obožavam trčanje!“. Tog jutra, u tom parku, ja sam našla svoju novu strast.

Nakon toga, najveći problem mi je bio to što se trkačima početnicima preporučuje da ne trče svakoga dana, već da naprave dan ili dva pauze. Kažu da, iako se naša kondicija poboljša, zglobovi i ligamenti nisu još uvek spremni da izdrže opterećenje, pa treba postepeno povećavati i brzinu i distance. Nije da ja nisam bila aktivna pre toga, ali nisam želela da upropastim svoju novostečenu ljubav brzopletošću, te sam se suzdržavala.

Malo po malo, moj niz trkačkih dana se povećavao. Nedelju dana, dve, mesec, dva meseca…

Evo, još uvek guram i ne planiram da stanem. A ni moj četvoronožni partner.

Nemojte mi verovati na reč. Verujte naučnim studijama:

1. Ako trčite, verovatno ćete živeti duže. I to ne samo duže, već i bolje. Ova studija rađena na Stanfordu, pokazala je da trčanje u srednjim i poznim godinama povećava vaše šanse da ostanete pokretni i sposobni da brinete sami o sebi u starosti.

2. Vašem samopouzdanju će goditi ostvarivanje ciljeva koje ste zacrtali.

3. Ako želite da smršate, trčanje sagoreva dobru porciju kalorija koje unesete sebe tokom dana. Naravno, ovaj broj će zavisiti od vaše kondicije, dužine trčanja, tempa, itd, ali u proseku možete očekivati da potrošite oko 50% više kalorija nego što biste utrošili hodanjem.

4. Trčanje podstiče oslobađanje tzv. hormona sreće – dopamina, serotonina i oksitocina. Ovo su isti hormoni koji se oslobađaju kada poljubimo voljenu osobu. Verovatno je zato tako lako zaljubiti se u trčanje!

5. Poseban uticaj na našu psihu ima trčanje napolju. Bez obzira da li trčite u prirodi ili u gradskoj sredini, efekat na vaše samopouzdanje i raspoloženje biće veći nego kada vežbate u teretani ili kod kuće.

6. Ako dan započnete trčanjem, nećete biti umorniji – sasvim suprotno. Fizička aktivnost nas razbuđuje i daje nam dodatnu energiju za svakodnevne obaveze.

7. Ne samo to – dan začinjen fizičkom aktivnošću, najčešće se završava dubokim, okrepljujućim snom. Pritom, nije neophodno da istrčite 10km da biste utonuli u dubok san. Samo deset minuta aktivnosti dnevno je dovoljno da spavate bolje nego da ste ceo dan proveli na kauču.

Mnoge svetske asocijacije vezane za zdravlje srca preporučuju oko 40min umerene do intenzivne fizičke aktivnosti tri do četiri puta nedeljno. Ova mera se pokazala da smanjuje krvni pritisak i nivo holesterola u krvi. Međutim, u proteklih nekoliko godina pojavila se nekolicina studija koje pokazuju da previse trčanja može zapravo povećati rizik od kardiovaskularnih problema. Ove studije pokazale su da je ateroskleroza češća kod maratonaca i da je miokardijalna fibroza češća kod ultra-maratonaca nego kod ljudi koji se ne bave nikakvom fizičkom aktivnošću. Drugim rečima, kod ultra-maratonaca primećeno je da se srca “ukruti” i gubi svoju efikasnost da pumpa krv.

Jeste li sada potpuno zbunjeni?

Zašto bih ja, pobogu, savetovala trčanje kao put do zdravlja ako je pogubno po vaše srce? Pa zato što nije.

Ako se malko udubimo u ove studije, videćemo da sportisti koji su ispitivani daleko prevazilaze bilo kakve okvire rekreativnog trčanja. Ovi ultra-maratonci bi svake nedelje vežbali najmanje deset sati i učestvovali na triatlonima koji uključuju 3.8km plivanja, 180km vožnje biciklom i zatim čitav maraton. Složićete se da je to daleko više od par km dnevno.

Zato ne brinite, dok god je vaše vežbanje umereno, primetićete samo korist od njega.

8. Zdravstveni efekti trčanja ne zaustavljaju se na srcu i nivou stresa. Trčanje bi moglo da smanji rizik od razvoja kancera debelog creva i raka dojke, a nove studije ukazuju da postoji i potencijal za smanjenje rizika od raka endometrijuma, pluća i prostate.

9. Trčanje je idealan način da se opustite i umanjite dejstvo stresa na vaš organizam. Kao što rekoh, trčanjem se oslobađaju hormoni koji poboljšavaju vaše raspoloženje i umanjuju stress. Dakle, nakon napornog dana na poslu, pravac staza!

10. Takođe, trčanje može ojačati vaše kosti, čak i više nego što bi to vežbe otpora učinile!

11. Tokom jesenjih i zimskih meseci, trčanje vam može pomoći da ojačate svoj imunitet i oduprete se prehladi i gripu.

12. Iako mnogi veruju da ćete trčanjem upropastiti zglobove, naročito kolena, studije su pokazale da je ovaj mit daleko od istine. Trčanje podstiče protok kiseonika u zglobovima i na taj način pomaže regeneraciju hrskavice i jačanje ligamenata. Na ovaj način prevenirate razvoj artritisa.

13. Trčanje smanjuje i rizik od makularne degeneracije i katarakte u starijem dobu.

Na ovu sveobuhvatnu listu imam da dodam nekoliko ličnih razloga:

14. Uživaćete u samoći. Danas kada je svaki minut našeg vremena ispunjen razgovorom, porukama, mejlovima, pozivima, notifikacijama, itd, čak i trenutak tišine je dragocen. Pritom mislim na apsolutnu tišinu, kada izađete napolje bez telefona, bez slušalica u ušima, dok čitav grad spava. Za mene nema boljeg načina da mi počne dan – injekcija energije + čitavih sat vremena za meditaciju i razgovor sa samom sobom.

15. Uštedećete novac. Jedina stvar koja vam je neophodna za trčanje jeste par dobrih patika namenjenih ovoj aktivnosti. Dakle, ne starke, ne stare patike za fizičko, ne patike za tenis – samo i isključivo patike za trčanje. Nakon ove početne investicije ne plaćate članarinu, ne plaćate gorivo da stignete do fitnes centra, ne kupujete lopte, strunjače, tegove ili TV-shop sprave za mučenje. Samo patike na noge, udobna odeća i spremni ste.

16. Nije bitno gde ste. Možete biti u gradu, u selu, na moru ili na planini, nema ograničenja gde možete da trčite. Naravno, izaberite stazu na kojoj ćete biti bezbedni, ali mogućnosti su vam zaista neograničene. Moj pas i ja najčešće trčimo u parku, ali nekada pređemo na ulicu, na selu trčimo po putu, a na moru – uz plažu.

17. Kada se probudim ujutru i kroz prozor ugledam mrak, znam da me čeka hladnoća i sivo, tmurno vreme. Tada nema šanse da napustim udobnost toplog doma, pa makar me čekale šampite ispred vrata. Trčanje je moj način da izađem iz kuće i pronađem nešto lepo u svakom danu, čak i kada duva košava, pada kiša ili je trotoar potpuno zaleđen. Nije uvek lako videti lepšu stranu sveta dok vam nos i uši otpadaju na minusu, ali nađe se. Čak i par minuta provedenih napolju učini moj dan energičnijim, produktivnijim, radosnijim.

18. Trčanje čuda čini za vaš ten. Oni zajapureni obraščići brzo pređu u zdravo rumenilo, koža deluje sjajno i živahno. Samo ne zaboravite da pre trčanja skinete šminku i nanesete hranljivi krem i zaštitni faktor, a nakon trčanja dobro očistite lice kako ne biste dobili bubuljice.

19. Ukoliko imate psa, trčanje će vam omogućiti da stvorite još jaču vezu sa svojim ljubimcem – a to će imati višestruko pozitivan uticaj po vaše zdravlje.

20. Koliko god da ste spori, itekako ste brži od jučerašnjeg sebe koji još uvek sedi na kauču.

Napravite sebi podsetnik koji ćete videti čim otvorite oči – veća je šansa da ćete ustati nego da ćete ostati u krevetu.