Kandida dijeta

Kandida dijeta je pomoć u borbi s vaginalnim gljivicama, posebno s Candidom albicans.

Ovaj režim ishrane je vrlo jednostavan – u organizam se ne unosi hrana koju gljivice najviše vole, a to je slatko. Nema dovoljno naučnih ispitivanja koja bi mogla da potvrde da je moguće izlečenje korišćenjem samo ove dijete, ali zato postoji veliki broj žena koje su se uverile u dobrobit ovakvog načina ishrane, pa su je zato preporučivale jedna drugoj. Posebno se to odnosi na žene sklone gljivičnim infekcijama, kod kojih se one učestalo ponavljaju ili lako vraćaju već pod uticajem stresa ili najblažih promena u nivou hormona.

Zato se danas kandida dijeta preporučuje kao pomoćno sredstvo (ko-terapija) protivgljivičnim lekovima. Uz nju bi gljivice trebalo da budu brže istrebljene, a mikroflora želuca i creva brže oporavljena. Iz ovog razloga, kandida dijetu primenjuju i muškarci koji imaju problema sa intestinalnom kandidijazom.

Pre nego što se odlučite da sprovedete ovu dijetu treba da znate da se rezultati ove dijete ne dobijaju preko noći!

Većina žena prve rezultate je uočila tek posle dvadesetak dana, a zadovoljstvo postignutim stanjem uglavnom nakon mesec dana. Ipak, one manje srećne, ali ne i manje uporne, trebalo je da se pridržavaju dijete još mesec dana, dok su one sa hroničnim problemima poštovale režim ishrane i do tri meseca.

Dobra strana kandida dijete je to što ishrana nije jednolična i što ne morate da pazite koliko jedete, sve dok jedete namirnice koje su dopuštene.

1. korak: Odlučno izbacite sve što dijeta zabranjuje

• svu hranu koja sadrži šećer
• voće i voćne sokove
• belo brašno i proizvode od njega, beli pirinač
• fermentisane proizvode i proizvode s kvascem
• proizvode s gljivicama

2. korak: Očistite organizam!

• Trebalo bi da pijete puno vode kako bi pomogli organizmu da se očisti.
• Započnite dan s čašom mlake vode u koju ste iscedili pola limuna.
• Tokom dana jedite puno salata od svežeg povrća, i to onog koje gljivice ne vole: beli luk, crni luk, kupus, brokoli, repa, celer, paprika.
• Potrebu za proteinima namirite jedući ribu, piletinu, ćuretinu… a za početak izbegavajte crveno meso.
• Jedite nekoliko puta na dan manje obroke, dobro žvaćite svaki zalogaj, jer dobro varenje počinje u ustima. Ako imate problema sa varenjem – nabavite u apoteci enzime koji će vam olakšati period privikavanja.

3. korak: Koristite probiotike

Hrani dodajte probiotike kako bi se na površini creva ponovno nastanila dobra bakterijska flora.

Svakog jutra za doručak pomešajte jogurt, bez voća i šećera, s dve kašike usitnjenih semenki lana. One imaju zadatak da sa zida creva “skinu” razne ostatke.

4. korak: Proširenje jelovnika

Nakon što postignete rezultate koje ste želeli, polako počnite ponovo da uvodite u ishranu do tada zabranjene namirnice.

Svake nedelje proširite jelovnik za jednu namirnicu i pratite šta se dešava. Ako vam namirnica ne odgovara tj. osetite da se uspostavljena ravnoteža ponovo narušava – izbacite je iz jelovnika.

Tek na kraju u ishranu uvedite jela od rafiniranog šećera i to u minimalnim količinama, trudeći se da tako i ostane.

Kandida dijeta
Šta treba jesti:	Šta ne treba jesti:
Povrće: brokoli, karfiol, plavi patlidžan, peršun, tikvice, avokado, celer, paradajz, boranija, kupus, repa, krastavci, crni luk, beli luk, spanać, blitva, salata, praziluk, rukola, tikva, kelj, rotkvica, kineski kupus, kuvana šangarepa	Sve što je slatko: šećer, med, melasa, javorov sirup, džemovi i pekmezi, čokolada, bombone, žvake, keks, puding, sladoled, sakriveni  šećeri u svežoj i prerađenoj hrani: laktoza, dekstroza, fruktoza, maltoza, manitol, sorbitol, galaktoza, mohosaharidi, polisaharidi…
Meso i riba: govedina, piletina, ćuretina, junetina, teletina, svinjetina, patka, guska, jagnjetina, zečetina, fazan, divljač, skoro sve vrste ribe, jastog, škampi, kavijar, školjke, jaja	Sve što sadrži skrob: kukuruz, belo pšenično i kukuruzno brašno, rafinirane žitarice i proizvodi od njih (griz, brašno, kukuruzne i pšenične pahuljice), krekeri i slane grickalice (slani štapići i pereci, čips), pasulj, grašak i krumpir (dozvoljno tek u drugoj fazi i u umjerenim količinama)…
Pojedine vrste voća: limun, limeto, grejp, avokado i zelena jabuka mogu se pojesti ponekad u malim količinama.	Voće u svim oblicima: sveže, sušeno ili kandirano, voćni sokovi, sirupi i kompoti…
Orašasti plodovi i semenke: bademi, orasi, brazilski orasi, semenke bundeve, indijski orah, sezam, semenke suncokreta, lešniaci	Mlečni proizvodi: mlečni napici, frapei, sladoledi, surutka, svež sir, mleko (dozvoljeno samo u minimalnim količinama – za kafu ili u kuvanju, bolje je koristiti kozije umesto kravljeg)
Mlečni proizvodi: maslac, kiselo mleko, tvrdi sirevi samo ako su dobro ugejani (zapečeni) i ako se jedu vrući, običan jogurt – nekoliko kašika na dan	Gljive i sve što sadrži kvasac: sve vrste gljiva, sušene ili sirove ili marinirane, kvasac, vitaminski dodaci koji sadrže kvasce (treba čitati etikete), hleb i testo s kvascem; gljive i prepečen hleb mogu se povremeno jesti u malim količinama i to vrući.
Pića: voda, biljni čajevi, sok od paradajza, kafa bez kofeina, aromatizovana voda bez šećera ili kofeina, nezaslađena limunada	Kisela hrana: ukiseljeno povrće, majonez, umaci za salatu, kečap, zelene masline, soja sos, aceto balsamico
Ulja: biljno, maslinovo, , suncokretovo, laneno	Alkohol: sva alkoholna pića, a posebno pivo i slatki likeri
Žitarice celog zrna: u malim količinama, povremeno, ako se jede vruće: smeđa riža, ječam, heljda, raž, zob, proso	Mesne prerađevine: dimljeno meso i prerađevine: salame, viršle, paštete, mesni naresci…
Ostalo: ponekad, u vrlo umerenim količinama: nezaslađeni kolači, krekeri od riže, veštački zaslađivači, proso, smeđa riža, heljda, pečeni krompir, prirodni jogurt i sirevi sa smanjenim % laktoze	Ostalo: kikiriki i sve što sadrži kikiriki, pistaći, gotova hrana, podgrejana jela, sorbitol i proizvodi koji sadrže sorbitol (čitajte etikete)

 

Napomena

Dijeta se ne preporučuje:

• Trudnicama i dojiljama zbog smanjenog unosa ugljenih hidrata,
• Osobama koje imaju problema sa bubrezima zbog povećanog unosa proteina.