OPREZ! Sezona alergija je pred nama!

Obožavam proleće. Dani konačno postaju duži, kapa i rukavice prestaju da budu neophodna zaštitna oprema, sve počinje da se budi – i priroda, i ljudi. Međutim, za milione ljudi širom sveta, proleće je ravno kataklizmi. Kad sve počne da pupi i cveta, osim ljubavi i polen je u vazduhu, a on je uzrok mnogih zapušenih noseva i drugih neprijatnih simptoma. Ovaj put govorimo o alergijama, alergijskom rinitisu i kako se boriti protiv njega.

Šta je to rinitis?

Rinitis je zapaljenje sluzokože nosa koje može biti izazvano različitim faktorima – pošto danas govorimo o alergijama, onda ćemo se i baviti alergijskim rinitisom, dok ćemo ostale oblike rinitisa ostaviti za neku drugu priliku.

Dakle, u slučaju alergijskog rinitisa, naš imunitet počinje da prepoznaje čestice sa kojima svakodnevno dolazimo u dodir, kao potencijalne agresore – ove čestice se nazivaju alergeni. Imuni sistem ne pravi razliku između alergena i smrtonosne bakterije, pa čim udahnemo zrnce polena, prašine ili životinjsku dlaku, naše telo počinje da stvara supstance, pre svega histamin, čija je uloga da se bore protiv agresora-alergena, ali istovremeno izazivaju i čitavu plejadu neprijatnih simptoma.

Ovi simptomi se najčešće ispoljavaju kao:

• Zapušen nos ili pojačano curenje nosa
• Svrab u predelu nosa, očiju, usta i grla
• Natečeni očni kapci
• Kašalj, kijanje

Ovi simptomi često dovode i do drugih problema, kao što su:

• Problemi sa spavanjem
• Manjak koncentracije
• Usporeni refleksi
• Zaboravnost
• Nervoza, anksioznost
• Umor
• Nezgode nastale tokom upravljanja vozilom ili mašinama
• Povrede na poslu ili u školi
• Deca su često neraspoložena, iritabilna ili imaju problema sa ponašanjem

Šta izaziva alergijski rinitis?

Alergijiski rinitis se javlja u dva tipa – sezonski rinitis, koji se može javiti u proleće, leto ili ranu jesen kada je koncentracija polena u vazduhu najveća; i rinitis koji traje tokom čitave godine, a koji je uglavnom uzrokovan drugim alergenima navedenim ispod. U nekim slučajevima, osobe mogu patiti od oba tipa rinitisa, kada se simptomi javljaju tokom čitave godine, a pogoršavaju se tokom sezone polena.

Okidači alergijskog rinitisa mogu biti:

• Polen trava, drveća ili korova
• Životinjska dlaka
• Perut
• Grinje
• Buđ
• Dim cigareta
• Snažan miris koji potiče od parfema, laka za kosu ili drugih sprejeva
• Prašak za veš
• Kozmetička sredstva
• Proizvodi za čišćenje domaćinstva
• Hlor koji se koristi za dezinfekciju bazena
• Izduvni gasovi i drugi zagađivači vazduha

Promene u vlažnosti vazduha i temperaturi takođe mogu povećati rizik od pojave simptoma.

Kako se dijagnostikuje alergijski rinitis?

Da biste sa sigurnošću utvrdili na šta ste alergični, potrebno je da posetite alergologa/imunologa. Alergolog će najpre početi sa pregledom vaše istorije bolesti i faktora sredine u kojoj živite koji bi mogli uticati na bolest. Lekar može uraditi i test na koži kako bi potvrdili dijagnozu i otkrili alergen odgovoran za vaše stanje. Test se izvodi tako što se desetina suspektnih alergena ubrizga u kožu koristeći tanku iglu ili se jednostavno površina kože malo zagrebe, a zatim se alergen nanese na površinu. Nakon 20-ak minuta, ukoliko jeste alergični na određenu supstancu, na koži će se pojaviti crven pečat, svrab ili blag otok.

Tretman alergijskog rinitisa

Ukoliko su simptomi rinitisa vrlo izraženi, postoje lekovi koji mogu smanjiti zapušenost nosa, kijanje i svrab. Lekovi mogu biti u formi oralnih tableta, sirupa, nazalnih sprejeva i kapi za oči.

Najefikasniji, ali istovremeno i najsnažniji tretman, jesu kortikosteroidi. Ovi lekovi vrlo brzo dovode do olakšanja, ali se ne smeju koristiti duže od 7 do 10 dana kako ne bi doveli do neželjenih efekata.

Antihistamini su druga grupa lekova koja se često koristi za tretman alergijskog rinitisa. Kako samo ime govori, antihistamini sprečavaju efekat histamina, koji je odgovoran za otok, povećan sekret u nosu, svrab, itd. Postoje kratkodelujući i dugodelujući antihistamini, kod kojih se i razlikuje način primene – kratkodelujući oblici se uzimaju oko 30 minuta pre nego što očekujete izlaganje alergenima, kao na primer ako planirate izlet u prirodi po lepom prolećnom danu. Sa druge strane, ako vam je potrebna svakodnevna terapija, dugodelujući antihistamini su prikladniji. Imajte na umu da neki antihistamini mogu izazvati pospanost, pa ne smete upravljati vozilima i mašinerijom dok koristite ove lekove.

Dekongestanti su grupa lekova čija je glavna uloga da otpuše nos tako što smanjuju otok nosne sluzokože. Iako su delotvorni kada je surenje nosa u pitanju, ovi lekovi neće otkloniti druge simptome. Sprejeve za nos koji sadrže dekongestante ne bi trebalo koristiti duže od 5 dana, kako ne bi došlo do medikamentoznog rinitisa, odnosno otoka nosne sluzokože uzrokovanog lekovima.

Olakšanje kod zapušenog nosa ili iritirane nosne sluzokože mogu pružiti i sprejevi za nos sa rastvorom morske soli. Ovi sprejevi funkcionišu prema principu osmoze, izvlačeći vodu iz otekle sluzokože i na taj način smanjujući otok, pa samim tim i zapušenost nosa. Takođe, sprejevi sa rastvorom morske soli se koriste za ispiranje i izbacivanje čestica polena i drugih alergena, kao i za ubrzan oporavak i smanjenje inflamacije iritirane sluzokože. Za razliku od dekongestanata, sprejeve sa rastvorom morske soli možete koristiti neograničeno, bez bojazni da će se razviti neki neželjeni efekti.

Ukoliko ništa od prethodno navedenog ne pomogne, lekar vam može preporučiti neke od lekova iz druge linije odbrane koji uključuju ipratropijum-bromid, lekove za kontrolu astme, ili imunoterapiju.

Koji god vid terapije da vam lekar preporuči, strogo se držite uputstava vezanih za upotrebu leka kako biste postigli maksimalnu efikasnost. Takođe, bez obzira da li primenjujete neku drugu terapiju, uporedo možete ispirati nosnu šupljinu rastvorom morske soli kako biste umanjili simptome i ubrzali oporavak.

Prevencija alergijskog rinitisa

Prvi korak koji treba napraviti kada su prevencija i tretman alergijskog rinitisa u pitanju, jeste kontrola faktora sredine.

Izbegavajte boravak u prirodi kada je koncentracija polena u vazduhu najveća – ovo se obično dešava kasno ujutru i rano uveče, kao i ako duva vetar koji raznosi čestice polena. Ako ipak planirate izlet, možete uzeti tabletu kratkodelujućeg antihistamina (naravno, prethodno se posavetujte sa svojim lekarom), i ne zaboravite naočare kako biste zaštitili oči od alergena. Ako planirate rad u bašti, možete isprobati masku sa zaštitnim filterom koja će sprečiti prodor polena do vaših disajnih puteva. Nemojte trljati oči rukama, jer to može samo pogoršati simptome.

Posteljinu i peškire perite redovno, na najmanje 60 stepeni celzijusovih i koristite hipoalergeni prašak za veš. Izbegavajte omekšivač, ako uočite vezu sa pojavom simptoma. Veš sušite unutra ili u mašini za sušenje veša – sušenje veša napolju, iako ima brojne prednosti, može značiti da se čestice polena zakače za odeću, posteljinu i peškire, i na taj način izazovu pojavu simptoma.

Nemojte vetriti kuću i otvarati prozore kada je koncentracija polena visoka. Redovno čistite filtere klima uređaja, i u stanu i u automobilu.

Kontrolišite pojavu buđi u vašoj kući. Vlažnost vazduha u kući treba da bude između 30 i 50%, a u vlažnim prostorijama koristite sušač vazduha. Da biste sprečili pojavu buđi, redovno održavajte higijenu prostorija gde je vlažnost prirodno visoka, kao što su kuhinja, kupatilo i podrum. Ako se buđ i pojavi, uklonite je rastvorom varikine.

Redovno brišite prašinu i podove vlažnom krpom, umesto da koristite „praška“ ili usisavate.

Ako imate ljubimce, održavajte i njihovu higijenu tako što ćete ih redovno četkati ili zamoliti nekoga ko ne pati od alergija da to obavi umesto vas. Perite ruke nakon kontakta sa životinjom i birajte rase pasa i mačaka koje se ne linjaju, kao što su pudle, mnoge vrste terijera i sfinks mačke. Redovno perite i njihove krevetiće ili dušeke na kojima spavaju.

Alergijski rinitis se u velikoj meri može kontrolisati promenom svakodnevnih navika. Ukoliko to ne pomogne, sledeći korak je primena rastvora morske soli i, po potrebi, povremeno uključivanje lekova za kontrolu simptoma. Iako alergijski rinitis nije moguće izlečiti, upornošću i eksperimentisanjem možete doći do idealne formule koja će vam omogućiti kontrolu simptoma i život bez konstantnih tegoba.