Dragi, moramo da razgovaramo…o polnim bolestima

Polno prenosive bolesti napadaju telo, ali istovremeno stvaraju veliki pritisak na emotivno stanje osobe. Ako je vaš test na PPB pokazao pozitivan rezultat, važno je da znate jednu stvar – niste jedini. Daleko od toga. Statistika nam govori da se svakoga dana više od milion ljudi u svetu zarazi nekom od seksualno prenosivih infekcija. Zato nema razloga da se osećate postiđeno ili usamljeno. Mnogi od nas su prošli kroz ono kroz šta vi sada prolazite, mnogi naučili da žive sa neizlečivim bolestima. Dajte sebi vremena da budete ljuti, tužni, besni, zamišljeni – a zatim se skoncentrišite na ono što možete da uradite za svoje zdravlje.

Šta treba da budu prvi koraci kada saznate da ste zaraženi nekom polnom bolešću?

1. Raspitajte se kod svog lekara i istražite svoje oboljenje na internetu. Naučite kako se ispoljava, kako se prenosi, kako se leči i kako se kontroliše. Što više znate, to ćete se lakše boriti sa infekcijom. Neke stvari možete saznati već sada – naučite više o kondilomima, HIV-u i AIDS-u, hlamidiji, HPV-u i herpesu.
2. Odmah počnite sa terapijom. Čekanje u ovom slučaju može samo pogoršati situaciju.
3. Razgovarajte sa partnerom. E, tu nastupa problem.

Kako pogledati u oči osobu koju volimo i izustiti: „Imam herpes, a sada ga verovatno i ti imaš“? Teško. Međutim, odrastanje nosi sa sobom odgovornost, kako prema svom telu, tako i prema telima onih sa kojima stupamo u prisne odnose. Odgovornost da ćemo ako se nešto i desi, imati dovoljno hrabrosti da se suočimo sa istinom i uradimo ono što nam se ne radi, a što nam tihi glas savesti šapuće da ne možemo izbeći.

Zato ću vam danas dati par saveta koji će vam pomoći da skupite hrabrost i uradite pravu stvar – a zatim i kako da taj nemili razgovor prođe što bezbolnije.

Vaš partner ima pravo da zna

Znam da je teško. Naročito ako ste u ozbiljnoj vezi. Plašite se da će vaš partner posumnjati u vašu vernost i postaviti pitanje – odakle vam oboljenje ako ga niste prevarili? Činjenica je da mnogi ljudi imaju polno prenosive bolesti, a da toga nisu ni svesni. Mnoge bolesti ne ispoljavaju nikakve simptome čak i godinama nakon infekcije. Dakle, moguće je da ste infekciju dobili odavno, u nekoj od svojih prethodnih veza, a da su se tegobe tek sada pojavile.

Ma koliko teško bilo, važno je da pronađete način kojim možete partneru da saopštite šta se događa sa vašim telom. Neke polno prenosive bolesti kao što je hlamidija mogu da dovedu do steriliteta ukoliko se ne tretiraju na vreme. Takođe, ukoliko se vaš partner ne podvrgne tretmanu istovremeno sa vama, postoji mogućnost da se ponovo zarazite prilikom seksualnog odnosa. Ako se lomite da li da saopštite svom bivšem partneru da postoji mogućnost da je i on zaražen, imajte sledeće u vidu – prilikom seksualnog odnosa, vaš bivši partner bi mogao da zarazi još jednu osobu i – nastaje lančana reakcija. Verujem da ne želite da budete odgovorni za taj potencijalan rizik.

I još nešto – mada verujem da vam se ovo tek neće svideti – ali morate i svog budućeg/potencijalnog partnera upozoriti da postoji rizik da mu prenesete infekciju. Na taj način pružate mu priliku da donese odluku o svom telu i svom zdravlju.

Znam, lako je govoriti o svemu što bi trebalo da uradite kada sedim za kompjuterom, potpuno je druga situacija kada se nađete ispred svog partnera i treba da prevalite istinu preko usta. Zato vam nudim par saveta kako da razgovarate sa partnerom smireno i staloženo.

Najpre izaberite pogodan trenutak. Ako ste tek počeli da se zabavljate, taj trenutak nije na prvom sastanku i nikako nije u naletu strasti. Izaberite momenat kada ste već sigurni da vam se osoba sviđa i izvesno je da ćete imati seksualni odnos, ali kada ste na neutralnom terenu, hladne glave i primirenih emocija.

Ako se plašite da nećete moći da nađete prave reči, nemojte se ustručavati da unapred provežbate zamišljeni scenario u glavi. Biće vam lakše ako se budete osećali spremno za razgovor.

Budite otvoreni i iskreni. Kažite partneru koja polna bolest je u pitanju, kako ste je dobili i kako se prenosi (ne morate ići u detalje o svojoj prošlosti, ali nemojte skrivati važne informacije). Budite spremni za pitanja – sada će vaše znanje koje ste već stekli čitajući naše članke i razgovarajući sa vašim lekarom biti od koristi. Ukoliko je potrebno da i vaš partner primi terapiju, vreme je da mu i to saopštite.

Dajte svom dragom vremena da „svari“ informaciju. Svi smo različiti – neki od nas zaćute, drugi viču, treći odu u šetnju da se proluftiraju. Poštujte vreme koje je potrebno vašem partneru da se izbori sa svojim osećanjima i donese odluku šta želi sledeće da uradi.

Kako god da vaš razgovor protekne, imajte jedno u vidu – uradili ste pravu stvar. Poneli ste se kao odrasla, odgovorna osoba i treba da budete ponosni na sebe.